Praveći se da nam nije ništa stvar ne popravljamo ni mi ni Vučić. A jeste nam, itekako. Samo što neki ćute jer su umorni, drugi zato što se boje, treći zato što se prave da nisu odavde. Četvrti su potkupljeni, i njima zaista nije ništa. Oni žive zlatno doba.

I njemu je nešto, da se razumemo. Samo što je on Sport Bili.

Svi ekonomski pokzatelji, ne računajući besmislice koje su Dačiću dali da pročita danas u Skupštini ili ono što SNS stranački dronovi poput veselog Babića ponavljaju, govore da smo srljali, srljali i skoro dosrljali. Jesenji ambis zjapi pred nama u svoj svojoj dubini i strahoti. Pet milijardi nečega koje bi, po rečima guvernerke Tabaković, arapska banka koja ulazi u Srbiju, trebalo da unese u naredne tri godine – svema je jasno – iste su pare kao onih sto milijardi koje čekaju na granici još od onomad, od izbora 2012. ili Bačevićevi trilioni.

... ili -  dodole Vs. HAARP 

Gost-autor: petargli

Догађај од пре неких десетак година ...

Шта студираш? Одговарам ... Нисам ни знао да то може да се студира у Србији, па шта ће то нама? Размишљам шта да кажем ... У задњи час се сетих да генерализација можда упали ... Знате, сви ми имамо корист од науке ... Покушавам са неким једноставним примерима и видим да не успевам ... Нека је са срећом дечко требаће ти! ... да срећа ...

 Врло често прочитам неки чланак на српским сајтовима о новим научним достигнућима. Знам да кажу да је радозналост убила мачку, па ипак кликнем на коментаре. Ваљда испитујем тачност ове пословице, која узгред има и другу конотацију...

--- ili o anonimnosti na blogu

Korišćenje nadimka ili pseudonima u komunikaciji na internetu stara je tema, mnogo puta i na mnogo načina istraživana, analizirana, opisivana. No ovo nije blog o anionimnosti na internetu. Moja pretencioznost ne ide tako daleko. Ovo je blog o anonimnosti na blogu.  

Kratka studija slučaja Krstić i slučaja Brajović.

Već izvesno vreme anonimnost blogera tema je koju ova dva blogera često pominju u negativnom kontekstu. Pošto izrazito ne podnosim sakrivanje iza šupljih aluzija – neću govoriti o nekim tamo blogerima. To su Nebojša Krstić i Predrag Brajović. I o anonimnosti svako iz svojih razloga i svako na svoj način, a uopšte ne sumnjam da će nam i ovde ponoviti svoje argumente.

Ovaj tekst objavljujem uz ličnu ali posrednu saglasnost autora. Kratak uvod gospodin Bogunović nije imao prilike da pročita te naglašavam da su u pitanju moje misli i stavovi: Naslov je, takođe, moj.

Sva tragika i strahota ubistva devojčice samo je deo tragike i strahote koju živimo. Jer ubica ubije jednom; mediji i "javnost" u Srbiji žrtvu i sve oko nje kidaju, rastžu, pustoše dok na kostima ima truna mesa za ponuditi beslovesnom puku. Ako jednoga od onih koji su u  strašnom piru učestvovali bude na trenutak sramota a đubre koje imamo običaj da zovemo medijima izgube jednog čitaoca-gledaoca-slušaoca ovo je pismo ispunilo svrhu.

Gost autor: Goran Bogunović, ujak Tijane Jurić:

"Juče smo sahranili našu Tijanu. Došlo je mnogo ljudi sa svih strana da je isprate i pruže podršku. Želim da se zahvalim svima na tome. Naročito želim da se zahvalim svima koji su pomagali onako kako su mogli da Tijana bude pronađena - ne mogu vam svima pojedinačno zahvaliti iako ste to zaista zaslužili. Hvala svakome ko je podelio njenu sliku sa podacima, objavu, članak u novinama. Hvala svima na saučešću i rečima podrške i ohrabrenja - ne postoje te reči koje mogu utešiti, ali zahvalni smo na iskrenoj nameri onih koji su ih uputili. Želim da se zahvalim i onim čestitim novinarima koji su pomogli da se stvori dovoljno medijske pažnje da pronalaženje Tijane postane prioritet. Želim da se zahvalim i policiji koja je zaista uložila maksimum da ona bude pronađena, a verujem da bi se do rezultata i brže došlo da ih nije kočila birokratija.

Brada blago podrhtava, kao i glas. U očima munje cakle u suzama. Plave zglobovi na rukama koje stiskaju sto pred njim. Da... Ni on nije supermen. Jeste ministar, jeste Njegov najbliži saradnik, jeste doktor - ali, i on je čovek, i on je roditelj, ni on nije od kamena!

I do vraga samokontrola, do vraga prezumpcija nevinosti, do vraga pravila, procedure, zakoni!

MONSTRUM! Dragan Đurić je ubica, i da se to utvrdi ne treba nam ni sud ni sudski proces. A za njega nema kazne do SMRTNE KAZNE!

E pa - aferim ministre.

UN: 'world stands disgraced' as shelter for Gaza children is shelled by Israel

 Danas, leta gospodnjeg 2014. postoji tačka na ovoj planeti na kojoj su sve mete legitimne: obdaništa, škole, bolnice, civilne zgrade, džamije. I objekti UN. 

I tako sad ode i Strašni Krstić napustivši Vučića Mekog Srca. A šta kaže Mekosrci Vučić na to? Kaže - Krstić je potpuno u pravu!

Da li je bilo za očekivati da će mladi BK stručnjak sa Harvarda, ili čega već ono beše, prvi da utekne sa ove raspale dereglije koju zovemo Vladom Srbije? Pa ne. Bar ja to nisam očekivao. 

Da li svaka zemlja ima vlast kakvu zaslužuje?  Da li je Tomislav Nikolić Predsednik po meri Srbije? Da li je on tropar kakav je Srbija svetac?

U besu i ogorčenju u iskušenju sam da kažem da je tako.  No opet - ni jedna država nije tako loša, ni jedan narod nema toliki greh.  Zbude se tako da narod izglasa sopstvenu nesreću, uz pomoć nadnaravne poštene inteligenicije i magova političke misli. 

I onda? Gledajući ovaj snimak dođe mi da branim našeg Predsednika. Jer on je država.

Odbacili su ga olako kao što su ga i prihvatili, prvo, oni koji su u njega najmanje investirali - sopstveni čast i integritet. Pa za njima sva njegova bivša deca, učenici  i saborci. 

Prođeš pored stare trafike i livadice na kojoj bi se leti igralo na male goliće i u predvečerje sa konjskih kola prodavao bostan, pređeš put koji je vodio tamo u dubinu naselja i prema Koloniji, provučeš se iza leđa penzinerima i kibicerima oko klupe smeštene u hladu lipa i kestenova,na kojoj su se odvijale večne reprize dvoboja Karpova i Fišera.

Minuvši pored streljane u kojoj su svi klinci iz kraja bar po nekoliko meseci vežbali gađanje iz vazdušare.  Sad iza ćoška, pored vrata prodavnice, pored Kontuševe kuće, malo nizbrdo i – našao si se u drugom svetu. 

Rupa.

"Oj Danilo, čedo moje drago,
sad me slušaj i upamti dobro:
na splavov'ma ne zameći kavge!  

Ako li me ne bi poslušao

otišla bi kola niza stranu!

Nisi Marko a ja nisam Sloba,
ostavku bih podneti morao
I Srbiju u crno zaviti!"

Cenim da je ovako nekako izgledala beseda koju je predsednik Vlade Srbije održao svom sinu a propos ponašanja na kulturno-umetničkim dešavanjima koja za omladinu i policijske generale priređuju ovdašnje ustanove kulture privezane duž savskih obala. No taj su roditeljski savet sem omladinca čuli i kleti dušmani te prionuli na svoj izdajnički rad koji je zamalo doveo do potpunog potonuća Srbije. No to se, eto, i Bogu hvala, ipak nije desilo. 

A šta se jeste desilo?