Ukrajinke golih grudi protestuju protiv Putina - pa nek neko kaže da BlogB92 nije uticajan. Otpor im izvezao revoluciju, Blog toples protest. Za razliku od Otporaša, mi Blogeri još nismo naplatili (mis'm, ako bude neka kinta lako ću ja da pošaljem IBAN)... ali nije to uopšte tema.

Tema sam ja i moje primitivne, vulgarne, nazadne, prevaziđene i društveno neprihvatljive navike. Naši smo, evo da otvorim dušu, ogolim se do kraja i priznam otvoreno

 Opet gostuje Mlekac

Alo, uredništvo, nanulivamnaninu!!!

Vreme je, kao što su naš učili u školi, relativno. Ali nigde nije relativnije nego u Africi. U početku sam mislila da je to problem samo u Bocvani. Na kraju krajeva, nisu li me još prvog dana po dolasku, upozorili oni koji su došli mnogo pre nas:

- Wellcome to „No hurry!“ Botswana! (Dobrodošla u „Nema žurbe!“

Znate onaj osećaj kad ispadnete ovca, znate da vam se neko smeje a ne možete mu ništa? Odnosno, mogli biste ali skuplja dara nego mera...

Odem na nekoliko dana u jednu poludivlju zemlju. Nije baš ni Afganistan ni Liberija, izgleda prilično civilizovano, svaki dan sve bolje... Pogotovo što je ta zemlja meni oduvek draga, ljudi su generalno prijatni, gostoljubivi... Većina, kao što će se ispostaviti.

Sastančim

Nisam zakasnio iako je konklava počela juče. Nije se desilo - niti se može desiti, a zašto objasniću kasnije - da papa bude izabran u prvom glasanju. Gotovo sam siguran da neče biti izabran ni drugog dana, u sredu, pa oni koji ne bloguju s posla mogu na miru da sačekaju do uveče. Četvrtak je već moguć a ako ne bi bio izabran ni u petak to bi bilo poprilično iznenađenje (i sigurna potvrda velikog pičvajza!).

Vuk i Šešelj još su bili u velikoj ljubavi, kumovi, vođe Srpskog četničkog pokreta koji su upravo preoteli od Mirka Jovića, glumca sa satom na ruci u filmu Kosovski boj (samo su im Turci bili lepi a za Srbe su uzeli neke Cigane iz predgrađa Prištine, onda smo se mi javili dobrovoljno) i otpravnika vozova u Staroj Pazovi (to je kreativan pos'o: voz mož' da pustiš a mož i da ne pustiš). A možda se

8.1.2011.brzi voz Beograd-Bar prešao put do Prijepolja sa neispravnim kočnicama i ludom srećom nije izleteo i pobio ljude. Kočnice ni na polasku u Beogradu, ni na prolasku u Valjevu, Požegi, Užicu i Priboju ili nisu ni kontrolisane - a morale su biti - ili je to urađeno ofrlje. Dakle, putnici su ostali živi zahvaljujući čistoj sreći! 

SUBOTA, 6.6.2015, 20:07

Mešalica za beton kreće sa semafora i iz nje počinje da se izliva svež beton na ulicu asfaltiranu pre tačno 5 nedelja. Mešalica je oveća, nova, na njoj velikim slovima ime firme Beton plus. Zapišem registraciju BG361YA.  Mešalica ne staje, ostavlja za sobom trag betona duži od 100m. Svi koji kreću sa semafora šlajfuju po onom betonu, šljunak leti na sve strane, verovatno

Blogogošća: Mlekac



U Beogradu, kiša je, najčešće, razlog za depresiju. Onaj neminovan faktor koji upropaštava brižljivo isplanirane vikende, satima pripremane toalete i frizure i, naravno, dobro raspoloženje. Trpimo je, ali jedva.
U Bocvani kiša je – život! Najveći blagoslov koji može da postoji. Toliko je važna da je po njoj imenovana i nacionalna valuta – Pula (kiša). Svaka zdravica,

Nema ravnodušnih kad se pomenu osamdesete godine XX veka. Glorifikuju ih (jugo)nostalgičari, ocvali marksisti, samoupravljački neradnici, lezilebovići raznih vrsta ali i nekadašnji rokeri, neostvareni umetnici, sanjari i naivci koji nikad nisu sazreli pa su odjednom zaprepašćeno shvatili da im (onaj) život prođe. Demokrate ispod Slobinog/Vukovog/Dražinog/Nedićevog/Koštunicinog/Čedinog/Tadićevog i ostalih šinjela, veliki Srbi i pravoslavci čije srpstvo i pravoslavlje počinje Osmom

Obećah nekoliko izglasanih blogova. Drugi je bio planirani blog Pendrek na vagi

Kako je Ivica Dačić postao srbijanski Hans-Dietrich Genscher i zašto od njega zavisi;

ko kome glavu skida u DS-u sve se spremajući da je skine kilavom Tadiću;

kako se ambasadori polomiše ubeđujući Tadića i Tomu da naprave 'veliku koaliciju' (koja bi imala dovoljno glasova da prizna Kosovo;

...i ostale gnusne radnje.