Već sam jednom ranije pisao nešto o problemima moderne primene copyright zakona kroz prizmu konkretnog slučaja u našoj zemlji. Od tada se mnogo toga desilo, a na polju piratizacije i copyright zakona teško da je bilo bitnijeg dana od jučerašnjeg, odnosno petka, 17. Aprila 2009. Upišite negde

Pre svega, hteo bih da kazem da je moja iskrena i snažna želja da budem primljen u Ombudstrongmanov kabinet. Mislim da bih mogao mnogo doprineti na takvoj poziciji i da moji specifični talenti savršeno odgovaraju takvom okruženju. No, da ne bi ispalo kako se bespredmetno hvalim, umesto rezimea nudim ovaj kratki video klip koji će jasno ilustrovati zašto sam ja savršen čovek, odnosno princeza, za taj posao.

Ovaj, sada već antologijski govor, održao sam na (pijanom) zasedanju ljubitelja džin-tonika sa pridruženim krilom pivopija, održanom kao skup podrške anti-alkoholičarima Srbije. Ako budem odabran, planiram taj specifičan talenat da iskoristim i za podršku prava seksualnih manjina.

Dobrodošli u malu školu jeresi gde ću se truditi da obrazložim zašto je religija uopšteno, odnosno 'rišćanstvo konkretno, jedna golema nesvrsishodna glupost koja šteti kako pojedincima tako i celokupnom društvu. Pošto je u pitanju prvi tekst ove vrste koji kačim na blog, želeo bih za početak da predstavim u kom kontekstu ću se obraćati religiji kao instituciji i ideji kroz dalje slične tekstove.

Mnogo se priča o poštovanju koje bi trebalo da se ukaže religiji, najčešće pod okriljem priče o slobodi veroispovesti. Ljudi koji zagovaraju ovu tezu u glavnom spadaju

Približava se gej parada koju u vidu imam već dugi niz meseci. Nisam siguran šta sam tačno iščekivao, verovatno ništa konkretno, ali sada kako se datum približava počinjem da se osećam jako čudno. Svi znamo da ovo nikako nije stvarno mogla da bude velika, glasna, zajebantska parada kao što bi dolikovalo ali i dalje postoji nota razočarenja takvim stanjem stvari. Ranije sam valjda imao buffer zonu tokom koje nisam morao da razmišljam o tome kako će stvarno ispasti nego o tome kako bi bilo dobro da ispadne. Taj period je prošao a ja ne umem da presaberem utiske i stavove.

Još u osnovnoj školi sam čuo, servirano kao fazon, da je smisao života u tome što ne bi bilo smisla kada život ne bi imao smisla. Tada nisam baš mnogo razmišljao na tu temu, bio sam previše zauzet krizama identiteta znatno nižeg ranga koje su u glavnim gravitirale oko pitanja zašto raditi

Ovo će biti vrlo kratko - poruka koju sam dobio sa Facebook grupe "PEŠČANIK - Ako vam je dobro onda ništa" a potom primetio da se takodje ponavlja i na pescanik.net sajtu:

 

----

OBAVEŠTENJE SLUŠAOCIMA I ČITAOCIMA PEŠČANIKA

Posle fizičkog sprečavanja promocija Peščanika u Aranđelovcu i brojnih pokušaja (Pančevo, Futog...) pojavila se i virtuelna, manje hrabra, internet družina koja vas onemogućava da čitate naš sajt - www.pescanik.net

Obavešteni smo da se radi o organizovanoj grupi hakera koja danima, iz nekog mraka, obara sajt www.pescanik.net, da je ova akcija sinhronizovana, da se obavlja sa brojnih lokacija i da je to razlog zašto je naš sajt trenutno nedostupan.

Kako se do sada nismo susreli sa napadima ovog tipa, ovo je jedini način da se obratimo našoj publici i obavestimo vas o čemu se radi.

Od velikog broja slušalaca dobili smo i informacije da se jučerašnja emisija Peščanik i današnja repriza emitovala uz prekidanje, šuštanje i ometanje signala radija B92 u Beogradu i širom Srbije.

Molimo vas da prenesete dalje ovu poruku svima koje smatrate zainteresovanima.

Nadamo se da ćemo se uskoro ponovo videti na www.pescanik.net

Pozdravljaju vas dve Svetlane i mali tim radio emisije Peščanik

AKO VAM JE DOBRO, ONDA NIŠTA

----

Od januara 3% poreza na u glavnom sve što ispušta zvuk, može da skladišti zvuk ili ga... uh... štampa? Pa da. Valjda isto tako udruženja pisaca jure ljude koji na glas čitaju knjige. U svakom slučaju, SOKOJ se isprsio i pokazao nam svima šta je sve moguće u ovom Apsurdistanu. Ako vam to ne izaziva teži napad gorušice možete i pročitati veselu vest da organizatori novogodišnjih žurki moraju SOKOJ-u da plate nepoznatu svotu novca, opet na ime naknade autorskih prava. Imate i 10% popusta ako žurku prijavite do 23. decembra.

Prenosim obaveštenje udruženja Ateisti Srbije:

 

---

U želji da se približi većem broju ljudi i da svoj rad učini dostupnim javnosti, Udruženje „Ateisti Srbije" pokreće online časopis „VELIKI PRASAK". Osnovni cilj časopisa je da, kao protivtežu agresivnom nastupu verskih zajednica i njihovoj propagandi preko medija, predstavi javnosti i naučni pogled na svet.

Stalne rubrike će se baviti temama kao što su sekularizam, popularna nauka, predstavljanje poznatih ateista i sl. Poseban odeljak biće posvećen intervjuima sa ljudima sa naših i stranih

Sedim u autobusu sada već zaboravljenog broja. Petak je kasno uveče, odnosno subota rano ujutru, ja se vraćam iz Banovaca još uvek bez jasne ideje što sam u opšte išao tamo na samo sat vremena. Parkiram se sa saputnicima (ili sapatnicima?) na zadnje sedište i, kada je prvi talas ekstatične sreće povodom konačno dočekanog autobusa prošao, uočim ispod prozora nalepnicu koja obaveštava da Srbija treba da ide Srbima. Uz svu očekivanu propratnu ikonografiju, naravno. I ime sajta – rasonalisti (EDIT: Sajt im par dana nije radio pa sam tek sada ubacio link; EDIT 2: lose upisah link prosli put, sad valjda radi...).

Za neupućene, a nadam se da je takvih mnogo, rasonalizam mu valjda dođe skraćeno ime za rasni nacionalizam. Nisam ubeđen da je to baš stvarna reč, al’ nema veze. Mene je uvek sitnagma “forum rasnih nacionalista” asocirala na nešto u fazonu “odgajivačnica rasnih terijera“ al’ to je možda samo moj doživljaj. U svakom slučaju, dotična nalepnica me je podsetila da baš dugo vremena nisam bacio oko na pomenuti sajt, što je u jednom periodu meni i nekim mojim prijateljima bio omiljeni ekstremni sport. U zavisnosti od praga tolerancije ka glupostima, čovek može da izdrži tamo i do sat vremena u jednom sedenju i neizostavno da vrišti od smeha čitajući duboko intelektualni sadržaj sajta.

Naravno, nema ničega smešnog u činjenici da takve ideje do dan danas opstaju. To je tužna činjenica našeg društva. Ali bih ipak sugerisao da je mentalitet ljudi koji prate takve idiotarije neverovatno smehotresan. Ne verujte meni, evo kako oni sebe predstavljaju:

Ja imam problem sa EXIT-om. Odnosno, da parafraziram scenu iz Četri Sobe, nemam problem nego probleme. Množina. Care to hear?

Well first I was fucked by a coven of witches. Ne ne, čekaj, to je i dalje Četri Sobe. Moj prvi i osnovni problem sa EXIT-om je što je u pitanju festival. Ne volim masovne festivale. Gomile i gomile ljudi koji prave gužvu i štroku.  Takođe i gomile i gomile bendova od kojih po pravilu ni pola, a verovatno ni četvrtinu nemam ni minimum želje da čujem ili vidim. A tu nastupa i drugi problem EXIT-a: festival nema nikakav fokus. Apsolutno nikakav. Bine nemaju tri blage jedna sa drugom, ponekad ni bendovi na istoj bini nemaju tri blage jedan sa drugim. Svestan sam da sam verovatno u izvesnoj meri antisocijalan, ali ima nešto oko ideje da ću postojati na istom mestu u isto vreme sa, recimo, fanovima HIM-a što u meni izaziva želju da se ubijem grickalicom za nokte. Manje važni problemi su vezani za cenu, činjenicu da je u drugom gradu, cimanje oko smeštaja ili nedajbože kampovanje u sred sve te štroke.

Iz svih tih razloga, do sada sam uspešno odolevao odlasku na EXIT. Ove godine idem prvi put pa sam sa time u vezi odlučio da napravim cost-benefit analizu ovogodišnjeg programa. Slede pros & cons iz moje perspektive, koji će verovatno biti od koristi samo meni.