OK, ovo oko Mionice, da probam da nacrtam:

svi znamo kako je konuzin javno razvlacio dostojanstvo srbije (na opste odusevljenje ruskih (ne)placenika iz topole)

nije nam vikiliks bio potreban da bi ljilja smajlovic seirila nad poniznoscu srpske politicke "elite" pred americkim sluzbenicima

sada se parada po zahtevu zveri zabranjuje?

важи мантра у "неким" круговима да је јеремић добар министар иностраних послова. е па није. то се видело током замешетењства око доделе нобелове награде за мир тј одлуке да ли ће србија (не)присуствовати додели и у ком капацитету.

Сам концепт владе су сенци је мало сеновит. Ова институција има неко своје порекло и сврху у британском парламентарном животу и актери тамо су и навикнути на њено постојање и знају како се односити према њој. У српској политичкој шуми представља релативно ретку звер што је с једне стране добро јер се има пуна слобода деловања неограниченог неким посебним очекивањима а с друге стране је лоше јер не постоји општеприхваћени критеријум који би требало испунити и у сваком случају неко ће имати пуно право рећи да нијe испунила своју сврху.

Moramo prvo da se dogovorimo oko toga šta nam tačno kod Vučića smeta. Desna strana političkog spektra, hranjena, mažena i pažena od strane vlasti, porasla je do skoro pola miliona glasača, koji u suštini traže isto: više pravoslavlja, manje pedera i lezbejki, zaštitu porodice i naravno što više Rusije koju personifikuje Putin. Većina toga je i Vučićev svetonazor svakako, ali on je pragmatičan, neke stvari nije dobro ti da izgovaraš, dobro je imati strašilo uz sebe i njim plašiti goste koji stižu sa zapada. "Ako mene ne podržite dobićete Boška, a on je malo van vinkla,

Давно, пре него је постао председник, Николић је тренирао кошарку. Бар тако тврди. Искрено, можда је неку лопту и убацио у кош, али чини ми се да се тренирањем слабо бавио, јер кошарка је првенствено спорт и бар се у тим неким млађим категоријама којима се Николић као бавио (осим ако није играо негде професионално) још увек вуку трагови нечег што се зове спортски дух, а то се код николића не примећује ни у траговима. Очит пример је губитак председничких избора од Бориса Тадића док су Николић и Вучић још увек били радикали и формално, а не само суштински. Конкретније мислим на председничку инаугурацију, коју су радикали радикалски обележили циркуским понашањем у скупштини (сви су дошли обучени у беле мајице са ликом војводе ког ће ускоро издати). Да се Николиић икад бавио спортом знао би и како да изгуби и како да честита противнику, знао би у ком тренутку је такмичење готово и како се понаша док се стоји поред подијума где се победнику предаје маслимова гранчица. Велика је то ствар научити како изгубити, а кад научиш имаш право себе назвати спортистом, а не радикалом.

bezbrojno i dvasestpetdeset

juce je bio

bezbrojno devet

ali 

izgleda da je u pitanju dinamicki sistem 

prijatelj moj, bahato jedno i nevaspitano biće, ali umiljat prema užem krugu s kojim je odrastao pa se volimo tako po inerciji on i ja, oduvek je znao da svojim nepristojnim ponašanjem skrene pažnju na sebe - parkira tako na sred autobuskog stajališta da zablokira 3 linije na pola sata i to samo jer ide po paklicu cigareta pa u kafiću pored trafike sretne nekog pa dok se ispričaju... bahat je on i glasan: traži sve i uzima odmah. navikao sam već a i on na mene, kad ga opomenem i posluša me, dovoljno puta smo se tukli kako klinci da se zna ko sme da zavodi red ali vidim ga pre neki dan - čeka u redu, na semaforu - ne prelazi ulicu na crveno iako na kolovozu skoro nikog da nema. kaže mi da je počeo da parkira samo na obeleženim mestima i to ne onim koja su obeležena za invalide pa su stalno slobodna već na regularnim. i poruke za parking šalje. ja u čudu šta mu je? on pak kaže - ušao u politiku pa počeo da vodi računa da se ne pojavi na nekoj naslovnoj strani, kao vodi računa o imidžu, nikako ne bi valjalo da se piše kako se izdrao na nekog ili da je vozio 120 na sat kroz centar grada...

vozim biciklo ovih dana. 

без зезања, тема је озбиљна па да отворимо простор