Gost autor Tsunade

Postoji jedan momenat u životu kada čovek shvati da ne mora da ide kod mame na ručak.

to je sad privatna imovina s kojom vlasnik ocito bas i ne zna sta bi. ali njegovo je.

Zvuči kao dobar početak dana. Ili završetak. Videćemo. To da li uvođenje Sirize u evropsku priču znači početak ili kraj ostaje otvoreno pitanje a odgovor na to počinje ovih dana da se ubrzava.

Гласали смо. Или прецизније, бирали смо, па смо неки изабрали и да не гласамо*. За цензус је требало око 180 000 гласова и летвица је остала недостижна за пар опција које су озбиљно покушавале да је прескоче. За убедљиву већину (она која друштво уводи у беду) СНС је затражио и добио 1,7 милиона гласова. Гласало је али остало испод цензуса скоро 900 000 и то представља другу највећу снагу изашлих (после 3,6 милиона који су имали друга посла, не постоје у реалности иако су на неком списку, нису успели да се препознају ни у једној опцији...).

(1) Оно што је изгледа постало сасвим очигледно широј јавности је да је Вучић пролазан. Тренутно има потпуну власт, што је можда добро уколико посматрамо само потребу да се у доба кризе повлаче одлучни потези али с друге стране је јако лоше јер не постоји апсолутно никакав систем контроле сем савести једног човека. Па су потези одлучни али неконтролисани. Тј хирург нам је мало неписмен а уместо скалпела има секиру.

· celodnevna skolska nastava (jednosmenska) sa minimalno dva obroka

(za sad je o tome pricao predsednik nacionalnog prosvetnog saveta, inace u dverima. slicnosti se stvarno pokazuju na cudnim mestima). korist koju ocekujem inace je da deca imaju gde da budu tokom dana, da im se obezbedi prostor i vreme i za druzenej i za vannastavne aktivnosti tipa sporta, umetnosti, blejanja i slicnog.roditelji bi pak mogli da rade uz bar malo osecaja da drzava necemu sluzi.

· manja odeljenja sa dovoljnim brojem asistenata u nastavi

zadovoljstvo mi je citati. preporuke su korisne.

martine hvala

 *****************

 gost:  martin krpan 

Dubinu „patološkog post-komunizma" u Srbiji, 26 godina nakon rušenja Berlinskog zida fantastično oslikava citat Lazara Stojkovića: ..."konačan prestanak maštanja o reindustrijalizaciji koju će doneti neki krupni investitori iz inostranstva. Oni se ionako, bar u novijoj istoriji Srbije, nikada nisu pojavljivali bez debelih subvencija i ekspresnog proglašavanja njihovih ugovora državnom tajnom."

Pet, šest ljudi i to je to.

http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2015&mm=08&nav_id=1024815

Tags:

(1) Mislim da postaje očito da ovde neće biti nezahvaćenih sektora i da se u merama nikako ne može upravljati ko "glasnije kuka" (eventualno će elektronska trgovina biti pobednik ovog, ali na duže staze, kad sve prođe, možda se tržište navikne na prednosti"). Kriza ne liči ni na jednu drugu ekonsomsku krizu jer zahvata ljude (tj čak I ako država reši da "probuši budžet za 3 ili 5% BDP-a I pusti novac u opticaj, nema nikog ko može s tim novcem bilo šta, nema ljudi da rade, jer ljudi moraju da sede kućama, 2 metra jedan od drugog da ne bi otišli na Sajam)