“Oni žive“ (They Live) je crnohumorna SF satira o vanzemaljcima koji nesmetano žive među nama zahvaljujući mašini kojom su nas sve hipnotisali, i na taj način utiču na naše odluke,  umrtvljuju naša čula i kontrolišu  naše živote.  Film je baziran na konceptu da je svet koji nas okružuje samo prividna iluzija za zavaravanje ljudi iza koje se nalazi malo mračnija stvarnost.

Scenario i režiju za ovaj film (nastao 1988.) potpisuje Džon Karpenter (John Carpenter).

Sada već davne 2011. godine, nakon suđenja, na sajtu B92 izašla je vest o presudi Mijajlu Mijailoviću za ubistvo švedske ministarke Ane Lind. To ubistvo je imalo ceo niz aspekata i nagađanja (zašto i kako i čemu i zašto baš tada...) ali to nije danas tema mog interesovanja.

Nakon izricanja presude Mijajlo Mijailović je izjavio:

 "Osećao sam mržnju prema političarima, i švedskim i srpskim. Smatrao sam ih odgovornim za svoje neuspehe."

Takođe

 Prošle godine je povodom netransparentnosti uvoza „kubanskih vakcina“ Nova stranka reagovala, prvo saopštenjem, a zatim i organizacijom okruglog stola i konferencije za novinare. Nakon toga su usledila poslanička pitanja u Skupštini, a ministar Lončar je u veoma razumnom roku na ta pitanja odgovorio. Dakle,

-          Miranda. Miranda! Ko je zaključao kapiju?

-          Ja sam.

-          Zašto?

-          Znaš ti zašto.

-          Otključaj. Čula si šta se celog dana događa na trgu. Otvaraj. Imam da završim nekakav posao.

-          Nema danas posla. Ostaješ kod kuće. Šta je sve ovo? Da sam želela da budem udovica, ubila bih te sama. Zadavila bih te ovom mašnom.

-          Ti misliš da se ja bojim tih crnokošuljaških vaški? Daj mi ključ. Daj mi ključ! Miranda!

Dragi blogeri,

uđosmo u ovu 2014. godinu, verovatno tešku, a svakako neizvesnu. Sa svim razlikama u mišljenju, u političkim opredeljenjima, u godinama i u polovima, ostaje nam da shvatimo da smo zajedno jači.

Na ovom mestu još uvek se mogu čuti stavovi bez khm khm veće cenzure i to čini da Blog B92 bude mesto bez premca.

Želim vam sve najbolje i najlepše u Novoj godini i želim vam puno uspeha u blogovanju.

Ova Jućub  animacija je tu da nas podseti da je mnogo lakše putovati zajedno kroz ova (neočekivano???) mutna vremena.

      Šta predstavlja park za jedan grad, za njegove građane? Mesto na kome svako traži i nađe ili ne nađe ono šta traži? Reših da šetam parkom i posmatram ljude. Možda će nekome ovo izgledati prilično glupo ali jednostavno da bih šetao parkom, morao sam da pronađem razlog i opravdanje za to. Sebe ne mogu da zamislim u besciljnoj šetnji, sa mislima ostavljenim kod kuće. Ko može, može. Ja ne mogu. Zato sam sebi već unapred odredio

TREBA ZNATI STRANE JEZIKE

 Musculus sternocleidomastoideus ili sternokleidomastoidni mišić predstavlja bočni površinski mišić prednje strane vrata. Preciznije, ovaj mišić je bočni pregibač glave.

 Čovek stoji na ulici sa mapom grada u rukama. Mapa je raširena i njen vlasnik izgleda upravo kao da uzalud pokušava da se orijentiše u nepoznatom gradu.

Bio jednom jedan čovek koji možda uopšte nije postojao. Pitanje njegovog postojanja je opravdano jer taj čovek, o kome je ovde reč, nikada ništa nije preduzimao. Eto, jednom su ga čak zatekli kako sedi na klupi držeći hleb u ruci, misleći se da li da nahrani golubove koji su nervozno šetali tik uz njegove noge. Video je on, u svojoj mašti, kako desnom rukom drobi sredinu iz kriške hleba i kako baca te mrvice golubovima. I video je onog goluba sa dve štrafte na krilima, kako prvi stiže baš tamo gde je najviše mrvica palo. Video je i sebe, zapažajući kako pokreti bacanja mrvica i nisu baš nešto graciozni. I korigovao ih je. „Pa lepše je ovako“, mislio je. Ali nije to uradio.

Kada se moja 15. godišnja ćerka vratila razočarana sa propalog koncerta Amy Winehouse, rekao sam joj: "Gledaj to ovako, mozda je to poslednji koncert Amy, a ti si bila na njemu."

I uh, bio sam u pravu.

Amy je otišla, i jako mi je žao što je eto baš sa nama ovde podelila, svoj poslednji nastup.

RIP Amy.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX