Knjige nisu bekstvo. One nas samo podsete na nasu vrlo razvijenu nesposobnost da pravilno mislimo. Stranice koje okrecemo unapred, da vidimo koliko je ostalo do kraja glave, e to je bekstvo. 

Hrabrost je vratiti stranice unazad da vidimo koliko smo propustili.

Sta je zapravo sloboda? Da li je to postavljanje granica ili oduzimanje istih? Da li smo slobodni ako mislimo da smo slobodni da budemo slobodni?

Svaki predmet koji zauzima neko vremeprostor ogranicava nase vremenprostor. Da li je destrukcija slobode najbolji nacin da se ona konstruise?

Nemamo pravo ni na sta osim da imamo pravo. Da budemo u pravu i da budemo pravi. Da budemo slobodni da budemo u pravu.

Dokle seze nasa misao? Ako ne u nepregledne domete onda je ogranicena. Zasto bi sloboda morala da se vezuje za granice? Zar ne mozemo da se oslobodimo takvih predrasuda?

All in this world is for the best and we are living in the best of all possible worlds.

Nije li tako? Jeste. Zasto? Glupo pitanje.

Navikla sam da volim miris zove u rano leto. Navikla sam da citam poledjinu jogurta kada cekam da provri voda.Navikla sam da pevam najglasnije sto mogu onda kada niko ne moze da me cuje. Navikla sam da gledam tv i da posle pola sata shvatim da ne znam sta sam gledala i da sam zapravo sve vreme razmisljala o tome cemu li sluze anakonde. Navikla sam da se grohotom smejem onda kada se najvise uplasim. Navikla sam da uzivam u ukusu nezrelih breskvi. Navikla sam da nedeljom slusam Pink Floyd. Navikla sam da za prvi januar pogledam po hiljaditi put prohujalo sa vihorom i da uvek zaplacem sa istim