Poštovani verniče pravoslavni, hristoljubivi gospodine Vojislave Koštunica,

Iako sam sasvim siguran da imate veoma brzu internet konekciju, kao i da u ovo doba godine obično dremate i tu pogodnost ne koristite, uveren sam da ćete se do proleća sasvim razbuditi i na sopstveni 66. rođendan pročitati reči koje Vam upravo pišem. Ne, ne brinite, ni tada neće biti kasno da saznate da je danas, po onom Vašem kalendaru, tek 27. februar i da Crkva kojoj pripadate ovaj dan posvećuje prepodobnom Prokopiju Dakapolitu i prepodobnom Talaleju.

Neće biti kasno ni za

Ne znam da li su Boris Tadić i njemu potčinjeni državni i stranački hohštapleri slušali današnji „Kažiprst", ne znam takođe da li su to učinili neki blogeri sa B92 blog platforme, a ako jesu, možda su, uprkos čvrstoj odluci i slabim plućima, ipak poželeli da zapale cigaretu, jer  u studiju sa Danicom Vučenić nije bio ni Tomislav Nikolić, ni Vojislav Koštunica, ni Velimir Ilić, nego žena pred kojom bi svi zajedno trebalo da se postide.

Za one koji nisu slušali današnju emisiju,

Da li će slepi i slabovidi mališani u Srbiji početi da pohađaju redovne, a ne, kao do sada, specijalizovane škole, što bi, pored finansijskih ušteda, konačno značilo realizovanje ideje inkluzivnog školstva, zavisiće isključivo od nadležnih državnih institucija, pre svih Ministarstva prosvete.

Nakon jednog slučajnog susreta koje je preraslo u prijateljstvo između Aleksandre Vukovojac, profesorke razredne nastave iz Zrenjanina, i Slavoljuba Epifanića, njenog slepog sugrađanina, informatičara i edukatora, stekli su se praktični uslovi da deca sa oštećenim vidom idu

Kosovo nije Srbija, poručili su nam juče nepristojno plaćeni narodni poslanici, svi osim onih  koji su tu istinu podelili sa građanima mnogo ranije, zbog čega su mnogo ranije poneli etiketu izdajnika. 

Kosovo odavno nije Srbija, priznali su nam, jer isto toliko dugo se bore za njega. I nikada neće prestati da se bore, što znači da već sada znaju da je sve što rade uzaludno.

Kosovo odavno nije mit, ili ep, kako su se juče izražavali. Kosovo je realan život. Na njihovu žalost, i pored tradicionalno dobrih namera, kockarska sreća im nedopustivo dugo okreće leđa,

Pored nekoliko diplomatskih neuspeha države Srbije, ako se nešto što je unapred bilo osuđeno na poraz može nazvati neuspehom, leto 2010. godine, u kojoj smo, da je bilo pameti, mogli slaviti desetogodišnjicu pobede nad dokazanim „silama mraka i bezumlja",, preciznije rečeno, nad režimom Slobodana Miloševića, pamtiću, između ostalog, i po jednoj knjizi. Bez namere da detaljno analiziram njen sadržaj, napisao sam nekoliko rečenica koje bi trebalo shvatiti isključivo kao preporuku za čitanje.

Ulje na vodi  je nova knjiga istoričarke Dubravke

Imao sam nameru da pišem tekst o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, o njenom sveštenstvu i monaštvu, o njihovim međusobnim podelama i sukobima, o zloupotrebi mantije, o korupciji i kriminalu, o njenom uticaju na sekularnu vlast, i obrnuto, ali sam pet dana nakon novog Vidovdana, shvatio da moj život mnogo više zavisi od jedne druge serbske kompanije, po nečemu slične prethodno pomenutoj instituciji.  

Pošto sam obavio razgovor sa službenikom SBB-a, i potom u nedužnu telefonsku slušalicu ispalio rafal malokalibarskih patriotskih psovki, prekrstio sam se levom rukom i

Posle svih gnusnih afera u srpskom zdravstvu, a potonja sa citostaticima je monstruozna, ostavku Tomice Milosavljevića ne bih smatrao moralnim činom. Ona je pokušaj ''bekstva od odgovornosti''.

Samo dan ranije, premijer Mirko Cvetković je izjavio da nijedan ministar nije radio loše i da on na njihov rad

Srbija ne želi u Evropu, kao što čitaoci ne žele da čitaju duge tekstove.

To su dovoljni razlozi da se još jednom sretnemo na ovom mestu i u krajnje svedenoj formi pogledamo činjenicama u oči.

Ako je pravna država ideal demokratije, a to znači osnovni uslov Evropske unije za njeno proširenje, da li predsednik Republike, gospodin Tadić, koji je onomad zaista podneo Kandidaturu, a nedavno napravio dva koraka unazad tako što je priznao pred celokupnom javnošću da ne poštuje uvek odredbe Ustava svoje zemlje, govori istinu kada kaže da Srbija postepeno

Ne pratim više šta sve lupeta građanin Boris Tadić na funkciji predsednika Republike, ali sam upravo na nekom od televizijskih kanala čuo njegovu izjavu u kojoj kuvajtskim privrednicima poručuje da im on garantuje pravnu zaštitu i najbolje uslove poslovanja u zemljji u kojoj je još uvek predsednik.

Od kada to predsednik može da garantuje pravnu zaštitu bilo kome?

I kako tog istog predsednika nije sramota da se baš danas, kada se obeležava 12 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, za koje još ne postoji sudska presuda, poziva na pravni sistem Srbije?

Može

U Zagrebu je juče održana Parada ponosa zbog koje cela zemlja može biti ponosna. Sve je proteklo bez incidenata, u mirnoj i tolerantnoj atmosferi, uprkos činjenici da je jedna minorna desničarska stranka u vreme trajanja parade održala svoj protestni skup. Hrvatska je pokazala da se i na Balkanu mogu poštovati ljudska prava, da se može ići u korak sa civilizovanim svetom.

Sasvim suprotno, Srbija je prošle jeseni, uoči beogradske Parade  ponosa, koja je kasnije odložena, u svet poslala poruku da nije bezbedna zemlja, da je nasilje na njenim ulicama pod zaštitom