Pre dve nedelje sam se vratio iz USA i još uvek ne mogu da se (ponovo) naviknem na ubrzanu dinamiku laži, foliranja, bezobrazluka, nerada, gluposti i iznad svega tretiranja građana/ki kao budala koje sve pomenuto treba ćutke da progutaju. Prethodna rečenica se naravno ne odnosi na USA i predstavnike tamošnje vlasti, već na predstavnike

Poslednji radni dan ove nedelje bio je prilika da neki od poslanika svrate u Skupštinu Srbije. Nisu tamo ništa specijalno radili. Danas nije bilo televizijskog prenosa pa je zbog toga sve zaista i ličilo na Skupštinu. Srećom, radikali nisu delili plakate sa likovima gej aktivista. Imali su mnogo pametnija posla, protestujući zbog posete Sanadera

Kada se prisetim samog početka 90-tih, odmah se setim svega onoga što smo na protestima & demonstracijama zahtevali. Sve što smo zahtevali, imali smo na papiru u obliku domaćih zakona ili međunarodnih konvencija. Želeli smo samo da se to sprovede U PRAKSI, a da vremenom neke stvari postanu opšteprihvaćene VREDNOSTI koje ogromna većina građana neće dovoditi u pitanje.

Prva od stvari koje smo svakako želeli su FER i SLOBODNI IZBORI koji su nešto što se nalazi i u definiciji demokratije. Izbore smo dobili (i dobijali), sve đuture sa ponekim referendumom, ali  smo znali da makar zbog dve stvari oni nisu bili slobodni i fer. Prva je bila kontrola medija od strane Miloševića i ekipe, a druga je bila izborna krađa čiji je simbol uvek bila famozna Republička izborna komisija (RIK). Od tog doba se mnogo toga promenilo, gotovo svi se slažu da su izbori sada slobodni, ali ona priča o medijima je ponovo aktuelna. Koliko šanse na izborima ima partija koja ne kaže da je Kosovo (i dalje) deo Srbije, ako imamo u vidu da ama baš svaki medij promoviše ovu ili onu varijantu priče „Kosovo je Srbija"? Što se tiče RIK-a, nadali smo se da je nezavisnost i „normalnost" ove institucije postala neupitna i da je to  nešto što nikada više neće biti dovedeno u pitanje. Pokazna  vežba članova RIK-a iz DSS i SRS kada su većinom glasova odbili da odobre status posmatrača onima koji dolaze iz ambasada USA i UK, upozorava nas da se stara vremena mogu ponovo vratiti. Većinom glasova.

Naslov ovog bloga kao i ona čuvena rečenica Velimira Ilića - „Zato što mnogo pitate !" govore o očekivanjima vlasti (na svim nivoima), gotovo svih političkih partija, ali i tzv. neformalnih centara moći (npr. lokalna mafija & tajkuni). Sve se svodi na to da „od kolevke pa do groba" možete živeti, zahtevati ,

Nikada nisam uspevao da razumem podozrivost medija prema nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i/ili vladavinom prava. Uvek je u tome traženo nešto anti-državno, uz obavezno pitanje "ko to finansira ?" Zbog takvih pitanja se uvek gubila suština tj. građani su retko imali prilike da čuju ČINJENICE o nekoj akciji, kampanji ili skupu. Često se izveštavanje proteže samo do trenutaka u kojima neka "poznata" ličnost i/ili političar učestvuje.

Jedna posve drugačija kampanja počela je ovih dana. Desetine spotova, možete videti na

Danas sam se vratio iz Crne Gore sa skupa posvećenog reformi sistema besplatne pravne pomoći. Iako će ovo biti veliki zalogaj za siromašnu državu kakva je Crna Gora, njihov ministar je potpuno otvoreno diskutovao (a ne samo otvorio konferenciju i pobegao) o tome kako će to biti urađeno. On je prihvatio model koji su predložile nevladine organizacije kao osnovu budućeg sistema i govorio

Postoje u slengu srpskog jezika dve reči/fraze koje možda nikada do kraja nisu objašnjene „zvanično" a za koje svi znamo šta znače. Prva je LOŽENJE, koju upotrebljavamo kada se neko do iracionalnosti veruje u neku stvar/akciju/tezu (sleng: prima se) ne posmatrajući je kritički i/ili racionalno. Uglavnom se koristi u frazi „šta

“Gorane, zašto toliko kritikuješ Tadića i DS. Bez njih neće BITI moguće da se napravi nijedna proevropska Vlada. Oni su u veoma teškoj poziciji.“

„Oni su već ina jedne Vlade koja je počela kao proevropska, Tadić je pobedio zbog percepcije građana da je on više „Evropa“ nego njegov protivnik, dok DS u Vladi ima pola ministarskih mesta, a sa G17+ mnogo više od polovine. By the way, nikada ne kritikujem njih, već ono što govore/rade/ne rade. I Đinđića tj. njegovu Vladu sam kritikovao, ali se tada na kritike reagovalo mnogo drugačije i bilo je dosta državnih službenika koji su pokušavali da poprave stvari iz svog domena.“

Nisam jutros bio u Beogradu, pa nisam slušao „Kažiprst“. Ako je sudeći po kratkoj vesti na sajtu, Božidar Đelić, nesuđeni Predsednik Vlade i suđeni potpredsednik treba zaista da se vrati bankarstvu.

Naime, on nam je objasnio da ćemo „preispitati odnose“ sa državama koje priznaju Kosovo i rekao da će se Vlada boriti da Kosovo ne bude primljeno u nijednu međunarodnu organizaciju. Za mene je ovo prilično jasno. Moguće su nijanse, ali shvatam šta hoće. Ne vidim poentu i ne vidim koji je dobitak Srbije u takvim akcijama, al ajde... Ipak mi je jasno šta će uraditi.

Konačno kačim snimak skidanja turske zastave. Ovo se desilo oko 17.30 ako se dobro sećam i notorna je laž da je „skup" protekao mirno i dostojanstveno, a da je posle toga ekipa krenula u divljanje. Koliko sam gledao sa prozora, TRI policajca i JEDNA policajka su na početku stajali preko puta Turske ambasade i mirno gledali kako svako ko prođe baci po kamen ili nešto „jače" jer prozore i vrata nije mogao/mogla da polomi. Onda je JEDAN policajac razgovarao sa njima i prijateljski ih molio da ne skidaju zastavu (video da Tadić moli huligane, pa čovek pokušao da primeni isto na ulici), a onda je došla grupa od 20tak nevaspitanih klipana i počela da juri policajce da ih bije, dok su ostali konačno skinuli zastavu i demolirali ulaz Ambasade koliko su mogli.

Najveće greške i laži su usledile posle ponoći kada se sve smirivalo:

Ako niste primetili, u Srbiji je u toku izborna kampanja. Sudeći po sloganima, nova „državotvorna" & „najlogičnija" & „patriotski odgovorna" koalicija bi mogla biti SRS-DSS-SPS, a onda bi posle izbora lako mogli sadašnje izborne slogane da pretoče u moto USTANI-PODRŽI-NAPRED. Ako vas zanima šta to konkretno znači - pojašnjenje je dao čika Tomislav Nikolić, inače iz Kragujevca, a privremeno nastanjen u Bulevaru Zorana Đinđića, gde će ostati dok mu neka Vlada ne kaže da izađe iz stana koji mu je dodelila 1998. godine ili dok mu se u ličnoj karti „BULEVAR AVNOJ-a" ne promeni u „Bulevar Zorana Đinđića" (njegova izjava). Taj isti čika, inače potpredsednik SRS je 13. aprila ove godine (usred kampanje) „upozorio da će svako ko prizna da je Kosovo nezavisno završiti u zatvoru". Naravno da ovo nije moje parafraziranje, nego citirana izjava koja se nalazi i na sajtu SRS. Ta partija upravo tako zamišlja ono „Napred Srbijo!"

Sa druge strane, imamo koaliciju za evropsku Srbiju, koja podrazumeva evropske metode borbe za evropsko Kosovo i evropsku Srbiju sa evropskim Kosovom u njenom sastavu. Šalu na stranu, do danas sam mislio da se samo ministar Jeremić bori tzv. "diplomatskim sredstvima" za naš omiljeni „teritorijalni integritet", kad danas videh da je Predsednik Tadić preuzeo vodeću ulogu. Naime, njegov kabinet se sablaznuo nad vestima da se on u Njujorku „rukovao i komunicirao" sa Hašimom Tačijem, Premijerom Kosova. Zaboravite na trenutak za koju ste partiju glasali (pa makar to bio i SRS) i zamislite se nad činjenicom da živite u državi čiji se Predsednik hvali da se sa nekim nije rukovao/komunicirao, „a ni razmenjivao poruke" (tako kaže Kabinet). U najmanju ruku saopštenje zvuči kao da je Predsednik lično naredio novi Kosovski boj usred Njujorka. Koliko se sećam, Predsednik Srbije i Premijer Kosova su komunicirali tokom propalih pregovora, makar tokom one večere u Beču sa koje je pobegao kolega Koštunica. Ja nisam glasao Tadića da bi mi se hvalio kako sa nekim nije razmenjivao poruke/komunicirao niti se rukovao. Ako je naslov „Radikali i Tači udruženim snagama napadaju Borisa Tadića" nešto što priliči sajtu DS-a, onda OK. Meni zvuči kao rečnik koji se koristi od strane DSS i SRS.