Nisam primila platu već dva meseca. I kada je budem primila, kao da nisam - do sada sam je već potrošila. Kada saberem sve plate koje mi firma za koju (verovali ili ne) još radim, suma je daleko od zanemarljive. A ja i dalje radim... uzajmljujem se da bih otišla na posao. Isto je i sa mojim kolegama. Oni uporniji rade po dva ili tri posla, a ipak, kada krenu kući, nedostaje im 10 dinara za autobusku karticu. I niko neće da da otkaz. Zbog straha valjda. Teško se živi i kad radiš, kako li je tek kad si bez posla...

U mom gradu je najviše ljudi u zemlji koji se hrane iz narodnog