slušam ovo, prisećam se nekog vica o franji kluzu, zaboravila sam i kraj i poentu ali znam da je bio smešan... i da kluz na kraju juri nekog sa francuskim ključem u ruci da ga udari po glavi i viče nešto "e, neš ti frana kluza zajebavat"

pišem nešto jako naporno o srpskom kosmetu... neki manipulanti, pa neki tačijevi srbi, pa haradinajevi srbi, pa nekakve mostadžije i raspodela novih pozicija .. bože me sakloni...  odakle ja u svemu tome... ovo sranje više liči na štulića i "kurvine sinove", pa "kad mrtvi fazani lete" ili, ne znam

Bez veze je na prvom mestu način na koji je taj dokument pisan. A kako je pisan? Pisan je kao uputstvo koje bi u ovom trenutku mogla da sroči svaka malo iskusnija daktilografkinja koja je na Kosovu i koja onako odoka zna "situaciju na terenu".

Zašto je ta pojednostavljenost do imbecilnosti bez veze?

Bez veze je jer su to 1. opšta mesta 2. ništa novo 3. toliko nacrtano da jedina (objašnjiva) namena tog dokmenta može da bude prašina koju je isti digao u srpskoj javnosti.

Čemu slući prašina u srpskoj javnosti?

1. da se vidi kako srpska javnost reaguje

al ne da peva...

a i tekst mi paše ovih dana... ma ne samo tekst,  nego i  melodija.... i  uopšte izvedba

ovako ću i ja (da se obratim svetu) kad naučim da pevam

ne znam koliko meseci posle petog oktobra, imala sam tada dve radnje sa plemenitim metalima, nije mi izlazila iz glave jedna rundekova pesma... pevao je nešto o tome kako on nije sluga i kako neće na koljena, nikad od sada....tada je osećaj da nije više bitan pojedinac, nije bitan mali posao nego samo veliki, nije važan čovek nego lanac i tako dalje,  bilo novo osećanje. možda je pojedinac kreten, ali taj kreten od pojedinca je bio nekako važan, podrazumevalo se da je važan. da je važna jedna radnja, jedna trafika, jedan život, jedna priča, a ne šoping mol, ne korporacija

Evo  još jednog dela one priče sa početka... gde sam, pokušavajući da pišem o Kosmetu, stigla do nekih  Veštica i Cirkuzanata i, u svakom slučaju, nepovratno se udaljila od prve ideje da napišem jednu normalnu kljigu o svom Kosovu... kako to već novinarski svet uglavnom radi, sa nekim reportažma... o čemu mi se uopšte nije dalo da pišem ni da ih sklapam iako ni sama ne znam koliko ih imam u ovom mom laptopčetu... uostalom, uglavnom su i objavljene

Nije mi namera da  postavljam tekstove baš svaki božji dan - i da se popnem na glavu ljudima svojom hiperprodukcijom