Nekoliko puta 2013. godine Udruženje ''Kulturno nasleđe grada Smedereva'', podnosilo je gradu Smederevu pismene molbe kao predlog da se u tom gradu podigne spomenik francuskom ministru spoljinih poslova Luju Bartuu i srpskom kralju Aleksandru.

Juče je Želvoz poslao dopis medijima u kome piše:

Svih pet reprezentativnih sindikata Želvoza poslali su dopis premijeru, prvom potpredsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju, u kojem su naveli da poslovodstvo ne opravdava dobijena sredstva Fonda za razvoj, nenamenski troše dobijeni novac, bez plana angažuju zaposlene, kao i da je potpisanim sporazumom izigralo poverenje radnika.

Ovaj tekst je specijalno pisan za ovaj dan i ovo mesto. Danas je 14. februar, dan Sv. Valentina. 

Sveti Valentin (zaštitnik zaljubljenih) je bio episkop i mučenik, a živeo je u 3. veku. Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije II.

Kasnije je car Julije I u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, i od se tada taj svetac počeo slaviti među hrišćanima.

U 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih (dan zaljubljenih), što se održalo do danas.
Dan Svetog Valentina

Gradske price...(deo I) 

U našim gradovima živi jedna posebna vrsta ljudi, koji ne kriju neospornu činjenicu da su rođeni baš u tom gradu, a ne negde drugde, a ne negde sa strane. To smatraju čistom plemićkom titulom.
Za njih su svi došljaci, čak i oni koji se ne osećaju tako, čak i oni koji se u taj grad doselili posle rata.
Takvi ljudi se namršte zapravo kada uđu u neki klub, kome inače ne pripadaju, tada nadmoćno jedni druge pitaju ko su. Uopšte, ti došljaci što tako ponosno sede pored njih.

Po prozorskom je oknu bubnjalo, dan i noć, nikada ne prestajući ni na trenutak. Kapi su ispisivale, svojim krivudavim tokovima po prozorima, kućama, poljima i naposletku, po nakvašenim licima ljudi, neku novu, samo sebi svojstvenu istoriju. Istoriju prokletih. Istoriju natopljenu suzama neba. Istoriju koju je progutala voda.

Najtužnije

(...) Najpoučniji primer ovih procesa svakako je onaj koji se vodi bosanskim Srbima, pod optužbom da su oni jedini krivci za gradjanski rat u Jugoslaviji, premda su možda baš oni najviše prepatili i mada je taj narod doživeo najveće tragedije u svojoj davnoj i nedavnoj istoriji, a čija hrabrost i osećanje časti nisu svojstveni našem vremenu. Zašto da budu izabrani baš Srbi, zašto da se na njih svaljuju svi gresi, zašto da njih optužuju za neoprostive grozote, iako su ih počinili manje od drugih? Nagon za održanjem ili legitimna odbrana, pre nego puka izopačenost, uticali su

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja - vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana" i portal „Teleprompter", a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica" nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra

Novi religijski pokreti-sekte, širom sveta, kroz zloupotrebu verskih prava i sloboda, šire paukovu mrezu u lovu na ljudske duše u koju se zaplice sve veci broj lakovernih.Vodje verskih sekti, "inzinjeri" ljudskih duša, suptilnim vodjenjem, uglavnom teze jednom cilju, a to je materijalno bogatstvo. Dok svojim manipulisanim vernicima, sugerišu slepu poslušnost i skromnost, oni se basnosnovno bogate. Druga kategorija harizmatskih lidera sugerišu bekstvo "iz ovog sveta" te svoje sledbenike poducavaju razlicitim tehnikama, kojima se izlazi iz "nesrecne" realnosti i dolazi u stanje blazenstva

Je li taj moj davni predak iznajmljivao stan ili kucu? Je li davao prilog crkvama?

Je li išta menjao I doziđivao za vreme svog boravka?

Je li ijedan kamen ugradio u taj grad?

Ako nije...
Neka taj kamen bude ova knjiga...

Vladimir Pištalo