Poštovani gospodine predsedniče,*

danas je dan studenata! Već neko vreme planiram da napšem jedno odvoreno pismo koje naravno neće biti upućeno samo Vama. Iako se direktno obraćam u njemu Vama možda se najmanje odnosi na Vas. Mislim da bolji -simbolični dan od današnjeg nisam mogao da izaberem. U Vašem obraćanju studentima danas uočio sam nekoliko stvari koje mi smetaju. Naime, rekli ste da studije treba da se završavaju u roku i da se ''studenti sa studijama ne igraju.'' Sve je to lepo da recimo živimo u Nemačkoj i da većina nas studira na Humboltu. Međutim Vi ste predsednik Srbije i kod nas Fakulteti malo drugačije funkcionišu.

U malobrojne i po svetkovanju izuzetno očuvane praznike iz stare narodne vere spada Vidovdan, koji se praznuje 28. juna po novom ili 15. juna, po starom kalendaru. Po crkvenom kalendaru na ovaj dan slave se Sveti Vid, Sveti Modest i Kriskentije, prorok Amos i Sveti srpski knez Lazar. Vidovdan je i u istoriji i u legendi poznat kao dan kada se odigrala Kosovska bitka i kada je propalo srpsko carstvo. Inače, ovaj dan je u okviru Petrovdanskog posta.

Kosovska bitka, odigrala se na Vidovdan 15. juna 1389. godine prouzrokovala je i preplitanje istorijske zbilje i narodnih verovanja i

 Gradske priče

Da li nas književnost vaspitava?

  Horacijevo shvatanje književnosti I umetnosti uopšte, poznatije nam je preko njegove krilatice dulce et utile (doslovno: slatko i korisno), jasno je ilustrovao šta kasna Antika misli o ulozi umetnosti. U jednom trenutku je postojalo sasvim uobičajeno mišljenje da književno delo treba i da nas zabavi, i da nas nečemu nauči. U modernom vremenu I u modernom shvatanju književnog dela takvih tumačenja nema, a oni koji najglasnije govore o (ne)postojanju svrhe umetnosti obično se zalažu za jednu od dve krajnosti: esteticizam, l'art pour l'art

Sefardi su još polovinom 16. veka počeli da naseljavaju Smederevo, razvijen zanatski i trgovački centar koji je tada bio biskupija. Imalo je 17 rezidencijalnih i dvanaest imenovanih biskupa da bi krajem 20. veka iz titule beogradsko-smederevskih biskupa, na predlog Alojza Turka, bilo izostavljeno Smederevo. Grad je na samom kraju 19. veka imao 6.875 stanovnika, od toga 139 Jevreja.
Eksplozija municije u smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. raznela je sinagogu, jevrejsku mahalu i neznatno dalje katoličku crkvu Katolici su u junu 2006. na temelju starog svetilišta osveštali novu crkvu.