Reka tokom leta

To je već sušna sezona. Doduše, još se tu i tamo nazire pomalo zeleniša, ali Kalahari se pretvara u ono što smo učili u školi - drugu najveću pustinju na svetu. Pesak, palme i tako to.

Naravno, kad se preselite u novi grad, neumitno sledi upoznavanje s istim. Pronalaženje prodavnica, doktora i, razume se, upis dece u novu školu.

„Nema problema", rekao je moj šef, JH, „Možeš da ih upišeš u istu školu u kojoj je moja ćerka. To ti je tu, s druge strane reke."

Na ovom mestu, je li, dolazimo do onog čuvenog nesporazumevanja koje se uvek pojavi kad se negde doselite i komunicirate sa „domorocima", t.j. osobama koje tu već neko vreme žive.

„Tu, blizu", obično se nalazi kojih par do desetinu kilometara od tačke na kojoj ste u tom trenutku, a toponimi, koji su poznavaocima potpuno uobičajeni, za vas su, naravno, totalna nepoznanica.

Kao što je, u ovom slučaju, bila gorepomenuta reka.

S jedne strane – obećala sam sebi da „neću da se paćam u politiku“, dovoljno mi se ona (nezvana) mešala u život tokom poslednjih decenija, a „sadašnji trenutak“ i da ne pominjemo.

S druge strane, ne mogu da oćutim.

Jer sam majka, jer sam žeMsko, jer, iskustveno, znam da za ove naše prostore (nažalost), još uvek važi ono: Videla žaba da se konj potkiva...

Ne znate o čemu pričam?

O izboru koji, zapravo, i ne postoji. Bar u mojoj glavi. Pro choice ili Pro life?

Prošle nedelje pronađem u sandučetu pismonosnu pošiljku adresiranu na Mudricu, a u njoj sledeće :

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Обавештавмо вас да се јавите у Центар Министарства Одбране Н.Београд, (ОПШТИНА Н.БЕОГРАД) ул. Бул.М.Пупина 167/III спрат, соба бр.8. дана од.... до... ... године у времену од 8.30 до 15.00 часова ради увођења у војну евиденцију.

Са собом понети фотокопије држављанства и извода из МК рођених.

Обавеза увођења у војну евиденцију остала је на снази и након ступања на снагу Одлуке о обустави обавезе служења војног рока, објављене у „Службеном гласнику РС", број 95 од 17. децембра 2010. године.

Неодазивање позиву повлачи законом предвиђену одговорност.
Чланом 126. Закона о војној, радној и материјалној обавези прописане су санкције за прекршај војног обвезника, ако се без оправданог разлога не одазове позиву територијалног органа у време и на место који су назначени у позиву за увођење у војну евиденцију.

Напомена: у случају привремене одсутности позваних, чланови његове породице ће о томе обавестити овај орган.

НАЧЕЛНИК ЦЕНТРА МО Н.БЕОГРАД
(потпис и печат)

I sad meni stvarno više ništa nije jasno.

 I navijanje za Ninu!

I, evo nas, čeka nas drugo polufinale.

Pošto sad znamo da smo se kvalifikovali za subotu, moći ćemo večerašnje takmičenje da pratimo mnogo opuštenije.

A ako ćemo pravo, izgleda da će večeras biti i zanimljivije... Bar ako je suditi po onome što videh na dragome nam You Tube-u.

I dalje ostaje poziv da kačite negdašnje i sadašnje evrovizijske, skoroevrovizijske i ine pesme koje vas na istu asociraju, da komentarišete sve - od muzike, preko koreografije, do, naravno, kostima - i generalno, da se opustite i zabavite dok pratimo takmičenje koje, po rečima čuvenog komentatora BBC-a svi vole da mrze.

Što se mene tiče, ja ga samo volim.

Da se ne foliramo - odmah priznajem - volim takmičenje za pesmu Evrovizije!

Valjda mi to ostalo kao navika iz detinjstva - šta li, ali baš mi prija da jednom godišnje posvetim veče uživanju u lažnom sjaju i glamuru!

A tek kad počne omiljeni mi deo - glasanje! (Iako odavno unapred znam koje će komšije kojim komšijama da daju 12 poena)

Mislim, volem i eto...

Stoga, dame i gospodo, pozivam vas da zajedno krenemo na malo putešestvije „down the memory lane", štonobi rekli na engleskom...

Daklem, kao mala igrica.

Kačite svoje omiljene pesme sa bivših takmičenja za pesmu Evrovizije. Da ponovim, sa BIVŠIH - ne zanimaju me kladionice i ovogodišnji učesnici.

Lepo kaže naš narod - Rodi me, majko, srećnog, pa me u vodu baci!

To, kanda, važi za ovog našeg mačijeg ludaka.

Ali, bolje da počnem od početka.

Stigao je kod nas dan pošto nam je poginuo prethodni mačak (ovaj sa mog avatara).

Naša prijateljica i komšinica, Misinaijecinamama, bila je toliko potrešena kad je videla Prestolonaslednika da plače (što je, definitivno, IZUZETNO redak prizor) da je odmah sutradan, pod izgovorom što je Prestolonaslednikov rođendan, donela nešto malo, crno, sa ogromnim ušicama i okicama i pet i po dlaka na repu.

Više je ličio na nekog ofucanog pacovčića nego na mačku, pa je tako i dobio nezvanično ime - Packe. Doduše, odaziva se on i na Cicko, mačor, coktanje, a ponajviše (kao i svi pripadnici njegovog roda) na zvuk otvaranja vrata frižidera.

Kako god, Bella ga je odmah usvojila kao da je njena beba. Ostatak familije sledio je njen svetli primer.

Samo da se malo pravim vazna - pre sest dana sam pisala ovde o jednom Nenadu.

http://blog.b92.net/text/17797/Jedan-Nenad/ 

Press to objavljuje DANAS kao EKSKLUZIVNU vest!

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/159996/Rodila+sina%2C+a+nije+znala+da+je+trudna%21.html

Pa, drage blogokolege, i svi vi koji se osećate radno, srećan vam 1. maj.

Jeste da taj praznik više nema onaj značaj koji je imao kad sam bila mala, al' eto, pošto je, uz Novu godinu i osmi mart jedini koji je preživeo od „ondašnjih" praznika, nekako mi uvek probudi sećanja.

Bolničke čekaonice su tmurna, depresivna mesta. Naročito one u dežurnim bolnicama.

Međutim, sinoć, negde oko devet, čekaonica hirurgije na Bežanijskoj kosi bila je, verujte mi, najrazdraganija u gradu. I šire.