Gotovo je prvo poluvreme Mundijala u Juznoj Africi plus je Luis Suarez poslao Juznu Koreju kuci…Ako se Kim il Dzongovi nisu spakovali, mogu svi zajedno kuci. Trenutno Milovan Rajevac pokusava da uhvati taktove i reci himne Gane…ide mu otprilike kao Italijanima protiv Slovacke ili nama pri pokusaju da damo taj jedan gol…

Taj dirljivi trenutak me je naveo da kazem jos nesto o snishodljivom pokusaju da kengurima uteramo jos jedan gol…da

Poceo je devetnaesti Mundijal....Afrika, Juzna Afrika...super zvuci....

Dakle, prvo sto moram da uradim je "da poklopim

Otisao je Rahm, vratiti se nece…bar ne skoro…

Politika u Americi ponovo postaje dosadna i nezanimljiva, pogotovo imajuci u vidu nadolazece neinventivne tea party junose i njihove sledbenike. Dobro, Obama je tu bar jos dve godine, te se necemo bas dosadjivati…pogotovo jer pripreme za (re)izbore 2012 godine uskoro pocinju (vec 03. Novembra, dan posle rezultata midterm-a), ali ipak….

Ko ce da vice, vuce, resava,

Dani prvi bez fudbala ili prvi u istoriji tog istog sporta od kako je zlatnu bogiju dotakla spanska ruka su iza nas. Mirni i burni istovremeno. Mirni i tihi jer nakon mesec dana, dani se zavrsavaju a da fudbal gledali nismo, a burni  i veseli jer su Madrid i Spanija ponedeljak proveli na nogama, proslavljajuci istorijski i vanserijski uspeh.

Potpuni spektakl u Madridu...potpuni...lepo je biti u Spaniji ovih dana, ja nisam, na zalost....verujem

( ...su nosili Zico, Maradona, Dejo, Pele,  Piksi, Zidane, Platini...)

...godina kasnije...

Zvanicno: na pet-sest godina od Evropske Unije; Evro je preko 100.00 dinara; najbolji medju nama vec sedam godina lezi na groblju u Ruzveltovoj, cekajuci da se sretne sa paradigmom onog radnika iz fabrike u kojoj sat na ulazu nije mogao nikako da se popravi; demokratska vlast je stabilna i determinisana ka reformama, progresu

Nebo se otvorilo….kako rece jedan od mnogih "doajena" tadasnje srednje generacije YU sportskih novinara/komentatora, jedne fenomenalne i tople aprilske veceri u Beogradu (prethodnici teme ovog teksta) u godini posle koje vise nista nije bilo isto u nasim zivotima….kako nas koji smo godinama sa radoscu isli na nikada zavrseni stadion sa lepse strane Topciderskog brda, tako i za miione sirom pristojno velike zemlje koja ce uskoro prestati da postoji. Nista nije bilo vise isto…Taj trk uvek nasmejanog i jednog od najproduktivnijih fudbalera koji su ikada igrali na beogradskoj Marakani

Genova, Italia, grad u kome zivi i radi Renzo Piano; grad u kome je rodjen Kristofer Kolumbo; grad u kome se rodio Guiseppe Mazzini, Anima d'Italia i mesto gde je upoznao Garibaldija; mesto rodjenja Ligurijske skole koja je dala neke od najboljih radova Rubensa i Van Dajka; vazna i prelepa luka na severu Italije...grad u kome su poceli da se ruse snovi o ponavljanju najveceg uspeha u istoriji fudbala na Ex-YU prostorima 1991 godine, zahvaljujuci

Umesto komentara:

Mart jos traje…znaci jos nekoliko prilika za obozavaoce godisnjica i obelezavanja svega i svacega. Oni, koji su se slucajno u tom drustvu nasli, a u koje spada i moja malenkost, sa sopstvenim i ocevim rodjendanom, ne treba da se plase da su zalutali ili da ne daj Boze aklamativno pripadaju drustvu obelezavaoca svega sto se ikada u Martu dogodilo. Ne, nikako…

To

Koja je mera sumornosti, beznadja, ogavnosti trenutka zivljenja 2013-e godine, deset godina od kako je nasmejani i precizni Zmija nepogresivo razneo srce coveku koji je hodajuci na stakama pokusavao da nama, nasoj deci, pa cak i njemu samom, atentatoru i njegovim satrapaima, promeni zivot na bolje….ili bar da svima ponudi besplatno zrno nade za bolje sutra. Merac tog crnila ne postoji…i ne treba da postoji, jer bi nas uveo u novi krug apatije, bezdusnosti i svega onoga sto nasem narodu ide najbolje od ruke.

Uopste nisam imao nameru da pisem o fudbalu….bar ne neko vreme…Ne bih svakako cekao otvaranje sledeceg Mundijala na Marakani u Riju, ali se ne bih bas ni oglasavao neko vreme…

Prvo, fudbala je bilo dosta ovog leta…kakvog takvog po kvalitetu, ali kolicinski sasvim dovoljno. Zatim manje vise je sve receno…a mnogima sam na blogu i dosadio (za sta me bas briga), pisuci o fudbalu i side stories oko istog dok Kosovo neumitno odlazi…dakle, prilicno sam nemoralnu poziciju zauzeo…al dobro…licni izbor…

Sve u svemu, verovatno bih se oglasio cim kompletna lepinja dobije