Dragi moji, danas sam srećan i tu sreću bih da podelim sa vama.

Zamislite, miris lipe mi ne dolazi više samo u san (mislim na onaj "u snu san", jer sam sve manje siguran da ovo drugo stanje to nije). Dakle, taj čarobni opijat se ponovo uselio u moj život i preti da u njemu, kao i svakog juna, izazove erupcije raznih vrsta i oblika, sa posledicama koje nisam u stanju da predvidim,

Danas ću vam malo toga reći. Zato što danas želim da ćutim. Petnaest od stotinu mojih sugradjana u Madjarskoj glasalo je za neonaciste. I neki od mojih prijatelja takodje.

Gledam televiziju i čujem: "Mađarska više neće biti okupirana kao Palestina!" - poručuje mojim sugradjanima Jevrejima, a i susednim državama, neka žena sa pobedničkog postolja. Ona o kojoj vam nešto

Dragi moji, posebno vi koji ste tražili nastavak moje pretprošle pričice pod naslovom "Neko bi da me počisti". Evo jednog detalja koji bi mogao da ilustruje raspoloženje dela demokratski orijentisane madjarske javnosti na veoma agresivnu kampanju neonacističke stranke Jobik za predstojeće izbore

Немам свог омиљеног певача, али постоје песме које волим. Немам ни омиљеног глумца, иако ми се неке представе допадају. Никада нисам имао ни своју омиљену странку, али ми се потези неких политичара понекад и допадну.

Siđem jutros u jednu od linija budimpeštanskog metroa i, mada još dremljiv, počnem da sričem slova na džinovskom bilbordu koji visi na zidu, iznad samih šina: „O..Č..I..S..T..I..M..O  B..U..D..I..M..P..E..Š..T..U!"

E, divno, pomislim. Retko je danas videti da neko zakupljuje bilborde kako bi obzanio građanima da je zimski san odavno završen i da je vreme da se late četaka i metli. Retko, i lepo za oko. A onda dignem pogled da vidim ko su ti ekolozi. Kad iznad ove poruke, stoji neki uparadjeni stroj, što bi rekli moji Šumadinci „sve moj do moga". Vođe neonacističke i nedavno zabranjene Mađarske garde prve su zaskočile predizborni ringišpil koji one najspretnije katapultira u Evropski parlament. I sami znate da se mentalni sklop sa gornjim predznakom ne zaustavlja lako, kad ga jednom pustite iz boce, pa tako ni ovaj. Odmah ispod citiranog slogana, još krupnijim slovima nova parola: „OČISTIMO MAĐARSKU!" Sve regularno, po propisu i uredno plaćeno gradskim službama. A to da li se reklamira pasta za zube ili etničko čišćenje, najmanje je bitno.

Мађарска је, као што вероватно већ знате, драги моји, једна од првих земаља којима се догодио СВЕФИК (некако ми је ова скраћеница за светску финансијску кризу мало мање језива од већ отрцаног и испразног назива ове страшне

Bilbordi, bilbordi... Posejase ih gde god stigose. Ispostavilo se da nema lakseg nacina da se dodje do para nego pobosti bar po jedan bilbord na svakoj raskrsnici i - Bog da te vidi. Ups... Hedoh reci - DA GA VIDI! Koga? He, ne budimo naivni. Pa njega, u cijoj biografiji lepo stoji da su mu bilbordi bili osnovna delatnost pre dolaska na vlast. Bili i ostali. "Moj grad Beograd, moji i

 

Кад год листам српску дневну штампу, поглед ми се заустави на страници Хроника. То вам је, сигурно и сами знате, галерија врло занимљивих ликова, које је генерација моје баке називала хохштаплерима,

Ko ste zapravo vi, dragi moji? Druzim se sa vama vec neko vreme, a opet, nemam utisak da vasi glasovi, oliceni u kratkim, mudrim komentarima ili duzim tekstovima (katkad tako razigranim i socnim, a katkad tako plitkim i dosadnim - sto i za mene vazi!), pripadaju nekome ko isto tako kao ja hoda, pere zube, kupuje hleb i novine, trci na posao, uci za neki ispit, vodi ljubav ili usamljen

У Пешти се догодила крупна промена. Где год оставиш ауто, наћи ћеш га кад се вратиш, а тај ризик је до пре коју годину био раван ходању по жици. Увећавао се с младошћу аутомобила, али знам неке