Prođe godina otkad je grad okovan virusom straha. Neki mladi ljudi, dojučerašnji prodavci, akviziteri ili konobari, posle gubitka posla posedaše na bicikle i motore i postadoše dostavljači. Hiljade mladića i poneka devojka, sa torbama na leđima, nošeni svojim dvotočkašima, hitaju da nas nahrane.

Od osoblja restorana hranu preuzimaju diskretno, kao u vreme kuge. Ništa manje oprezno, ali prilično brzo, nose je naručiocima. Odlasci u restorane su tako zamenjeni telefonskim pozivima ili porukama, posle kojih odabrana hrana stiže na kućni prag.

Sinoć