Milozvučne reči su ordenje kojim islužena vojska gubitnika samu sebe nagrađuje, dok još ne želi da zna za ishod svoga vojevanja.

Vojskovođe i redovi, kraljevi i podanici, oni prerano izbrisani iz knjige živih i oni tek upisani – svi bi da barem jednom osete slast tog znamenja koje prija, ali i navodi na stranputicu.

Za cenu se ne pita. Dok iz dana u dan ritualno prinose po jedan deo sebe na žrtvenik, veruju kako čine pravu stvar. Blještavilo tog znamenja ume da zavede, nahrani i opije čula nebrojenim vazdušastim oblicima.

I sada pokatkad, jedan davnašnji san kao tamna kiša siđe na polja senki.

Slušam taj romor, zev prošlosti na rubu dugih noći. Pomera vazduh koji se ruši i pretvara u svetlucave čestice, suve od lišća topole i plamena voštanice.

Daleke obale bivaju još dalje, ali vidljivije. One bliske – poslednja čistilišta pred svanuće.

Svet ovaj uzmi

Баш како то бива и током читавог човековог живота, и ова наша недеља била је обојена онако како јој се хтело: догађаји и појаве који су је учинили лепом, бојили су је топлим, а они други, хладним бојама. И познати животни

Bilo je proleće 1941. kada je naš brod, krcat

Kao da na ovom svetu nema ni prečih ni uzbudljivijih tema, mnogi se ovoga leta pitaju šta će nam zaista doneti ta 2012, koju neki nazvaše godinom „D". Lavinu je pokrenuo autor aktuelnog filmskog hita tako što je potopio sve znano i neznano, i zemljinu kuglu pretvorio u mesto ne baš prikladno za život, barem u narednih nekoliko miliona godina. Da li je taj dasa glasnogovornik

Na skoro pustoj peščanoj plaži, dok se sunce spremalo da snažnim ritualnim zamahom svojim crvenim plaštom obznani smiraj još jednog letnjeg dana, dvoje ljudi završavahu svoje delo. Činili su to s toliko pažnje i ljubavi da na trenutak pomislih kako će svoj zamak premazati nekom meni nepoznatom tečnošću i poneti ga sa sobom, kao božanski dar tog neponovljivog predvečerja.

Ali,

Знам да ће ми мало ко од вас веровати, али ја ипак у пуштању тог чудног летећег објекта званог "албански дрон" по "Партизановом" ваздушном простору и повреди истог, видим и понешто корисно. Колико се стидим своје

 

Вест о одласку некога кога смо волели, понела ми је на тренутак мисли у једну давну зиму и невелики радијски студио. Као млад новинар, почетник, са стрепњом сам позвао познатог песника и упитао га да ли би гостовао

Доба свеколиког отуђења које нас је опхрвало, у неповрат нам односи неке облике комуникације за које више немамо времена, а по којима у својој меморији често и радо пребирамо. То су они топли, спори људски разговори,

Madjarska javnost novopostavljenom predsedniku Palu Šmitu zamera prečestu promenu ideoloških odela i to što je praktično potpuno podređen volji aktuelnog premijera Viktora Orbana, koji je zahvaljujući dvotrećinskoj većini svojih poslanika u parlamentu i poslao Šmita u predsedničku