„Нoвинaр? Хм... Пa ако баш ништа карактерније ниси могао да нађеш...". Тако је једног јутра, нeгдe oкo светог Николе, пре о-хо-хо година, мoja рoђeнa бaбa прокоментарисала вест да сам успешно прошао и последњи круг aудициjе и зaпoслиo

Oduvek su me impresionirali ljudi koji za ono što rade nemaju nikakvo logično objašnjenje, ali ipak nastavljaju po svome. Ako ih pitate zašto čine nešto što nema nikakvog smisla niti ikome išta znači, osim što svima komplikuje život, bez mnogo dvoumljenja i s prkosom u glasu odgovoriće vam da „to tako treba". Ne znaju kome, ali znaju da „treba".
Mađarska železnica je, valjda

Dragi moji,

Evo jednog fragmenta nečega što se intenzivno krčka ovih dana i što će, po svemu sudeći, biti bezimeno do samog kraja kuvanja. Zapravo, ni sam ne znam, jer će taj proces potrajati... I još da znate da je svaka sličnost glavnog junaka sa piscem slučajna :)

 

(...) Izdavačko preduzeće na koje sam potajno računao

Kao dete sam mislio da Albanac, ili Šiptar, znači pekar. To je bilo u vreme kada sam verovao da se ljudi razlikuju samo po zanimanjima, a ne i po nacijama.

Kad god bi nam se smučio industrijski hleb koji se prodavao u našoj ulici, moji ukućani bi me umilno pogledali i raznežili se: „Jao, kako bi bilo lepo da otrčiš dole, do Šiptara i uzmeš nam onaj njegov hleb, da se slatko

У посети мало познатој етничкој заједници у Мађарској

Говоре или су говорили српски, хрватски и мађарски, а нису ни Срби, ни Хрвати, ни Мађари. Иако их и једни, и други, и трећи понекад својатају, они су , како сами кажу, ипак „нешто између". На питање шта то заправо значи, становници Тукуље, малог

Да није било изненадног ватромета на руском небу, које је и визуелно и звучно многима личило на судњи дан, не бисмо ни знали колико стручњака за физику и астрономију живи у нашем окружењу. Сазнање да међу обичним светом има толико аспираната за звање мајстора за атмосферу и небеска тела, за мене је било право откровење.

Управо сам се вратио из лифта. Да, добро сте чули. Задржао сам се у њему мало дуже, у друштву троје својих пријатеља и једне пудле, приде. Пет душа у једном и по квадрату. Не питајте ме како смо стали унутра, али то у овом случају није ни битно. Важно је да смо се заглавили и висили тако упаковани пуних пола сата. Oбешени између приземља

Једног лета, средином деведесетих, када су јаја на пијаци у мом родном граду коштала колико и сада, али месечна плата била довољна за само десет комада, дође мој друг Јова у родни крај, да са својима проведе прву слободну седмицу коју је добио од газде у Данској, Шведској... Или Финској?

Граница између јавног и приватног се, услед све учесталијих удара тзв. феномена „Велики Брат” на основне вредности људске цивилизације, незадрживо помера у правцу претварања наше приватности у јавну сцену са највулагрнијим садржајима. Ако вас упитам шта је то што из сфере човекове интиме још увек није разголићено и као такво понуђено на ТВ послужавнику милионима воајера свих фела, сумњам да ћете се сетити неког преосталог детаља.

Prisećanje na dve TV KOME(N)DIJE, povodom rezultata istraživanja javnog mnjenja o popularnosti srpskih političara.

LICA:
ON - Sve i svja u jednoj srpskoj varoši, ključni član svake vladajuće koalicije u Srbiji i četvrti srpski političar po popularnosti, sa tendencijom uspona na top listi.
ONA - Visoki funkcioner