Danas ću vam malo toga reći. Zato što danas želim da ćutim. Petnaest od stotinu mojih sugradjana u Madjarskoj glasalo je za neonaciste. I neki od mojih prijatelja takodje.

Gledam televiziju i čujem: "Mađarska više neće biti okupirana kao Palestina!" - poručuje mojim sugradjanima Jevrejima, a i susednim državama, neka žena sa pobedničkog postolja. Ona o kojoj vam nešto

Зимски је дан. Децембар доноси голомразицу и просипа је по нашем невеликом тргу. Кроз прозор посматрам људе како погурени беже од хладноће и завлаче руке дубоко, ка дну џепова, не би ли у њима пронашли уточиште за делић

Studenti novinarstva na jednom budimpeštanskom fakultetu za medije bili su u šoku: profesor im je rekao kako, kada postanu novinari, neće uvek biti u prilici da imaju sagovornike koji su „pametni i pogodni za saradnju”.

"Postoji mogućnost da vaši sagovornici budu glupi, poput ovih koje ćete sada videti, pa razmislite kako biste ih intervjuisali" - rekao je i pustio studentima spot pesme o „ministrima budalama” (Ministry of Fools), koji je očigledno bio delo kućne radinosti.

Андрејевиће сам упознао на промоцији Исидорине књиге. Сећам се да је место у трећем или четвртом реду, одмах до њих, било једино слободно, па сам се ту и сместио, двадесетак минута пре почетка књижевне вечери.

Setih se jedne priče o devojci sa malim narandžastim koferom, šćućurenoj u staničnoj čekaonici, koja je polako gubila nadu da će voz koji je čekala uopšte krenuti toga dana. Zamolila je čoveka koji je sedeo blizu nje da joj pričuva mesto, kako bi u obližnjem kiosku kupila kutiju biskvita. Već je osećala prve znake gladi. Saputnik joj ljubazno izađe u susret i ona se ubrzo

Упркос оптужбама према којима смо, захваљујући интернету, остали лишени многих лепих особина које су нас красиле, уназадили личну и свеопшту културу и оскрнавили сопствено право на приватност као један од основних

Kažu da dve fele persona nikako ne treba pitati za brojke - žene za godine i đake za ocene, ali se nadam da ćete mi oprostiti ako vas diskretno upitam kakvi ste đaci bili u školi. Oproštaju se nadam jer to ne pitam ni iz kakve zle namere niti iz neizdržive radoznalosti, već iz jednog opštedruštvenog razloga. Posebno me zanima koje ste ocene imali iz istorije. Znate, to je onaj

Jutros je pao prvi sneg. Pokrio je zemlju i sasušeno lišće koje je vetar raznosio nedeljama, otkad mu je prva studen izmakla stanište na granama. To je ono izmaknuće koje nikad ne stigne na vreme. Uvek nekako porani. Strepi da bi mu jesenje magle i kišne kapi koje se katkad danima nižu, mogle pokvariti suđeno delo.

Zna studen da su njegove vazdašnje prethodnice natopljene uvek

Ništa me, poslednjih dana, nije toliko obradovalo, kao informacija koja je stigla iz mađarske vazduhoplovne kompanije Wizz Air. To je ona firma koja se silno radovala kada je mađarski Malev otplovio u večna lovišta sa kartom u jednom pravcu i koju takođe zovu mađarskom. Koliko je zaista domaća, nije moje da procenjujem. A nije ni važno. Najvažnije je da ćete avionsku kartu za neke evropske prestonice kod njih platiti jeftinije nego kada putujete autobusom od prve veće krivine.