Од свога деде сам, као мали, а и много пута касније, слушао најневероватније приче дрекалима. Тако су становници села надомак мог родног града називали сподобе које су ноћу испуштале најстрашније, неартикулисане

U Budimpešti je, u poznim godinama života, preminula Julijana Aleksov, dugogodišnja vaspitačica iz Lovre, jedinog sela u Mađarskoj sa većinskim srpskim življem. Sledi njena životna priča, zabeležena pre nekoliko godina, u njenom domu u Lovri.

Strpljivo i polako, onako kako se uvek obraćala svojim zabavištarcima i svima

Kažu da dve fele persona nikako ne treba pitati za brojke - žene za godine i đake za ocene, ali se nadam da ćete mi oprostiti ako vas diskretno upitam kakvi ste đaci bili u školi. Oproštaju se nadam jer to ne pitam ni iz kakve zle namere niti iz neizdržive radoznalosti, već iz jednog opštedruštvenog razloga. Posebno me zanima koje ste ocene imali iz istorije. Znate, to je onaj

Dugo sam mislio da od mađarske birokratije nema gore, jer ovde gde živim postoji jedan soj ljudi koji prosto obožava da se bavi papirologijom. To što su kompjuteri izmišljeni da bi se skratilo vreme provedeno među registratorima, prsti odmorili od mastiljavih olovaka, a stranke od cupkanja s noge na nogu i obijanja opštinskih pragova, ne menja stvar. Ako je za „to i to" predviđeno

U Budimpešti je sve više naselja čijim se stanarima neko gadno sveti. Taj neko je hiljade svojih sugrađana svojevremeno smestio u tzv. panele, one od kojih je na celom svetu teško naći sivlje i tužnije, i ostavio ih da zajedno sa tom panelnom smesom lagano trule i mru.

A to „lagano" podrazumeva vrlo bliske susrete s vatrom zbog propalih aluminijumskih instalacija; bubašvabama

(...) Buba, moja drugarica iz srednje škole, studirala je vanredno dramaturgiju i u isto vreme radila u amaterskom pozorištu čiji su se članovi sastajali s vremena na vreme. Probe su održavali u prostorijama moje bivše osnovne škole, a predstave prikazivali na svakom mestu koje bi im se učinilo zgodnim za to.

Repertoar im je bio sastavljen od komedija, mjuzikla, kabarea i parodija, jer su članovi pozorišta dobro znali da su stanovnici našeg grada uvek voleli da se nasmeju i zabave na tuđ račun. Aplauzi publike bili su najveći kada su žrtve imale svima poznata imena i prezimena.

Лажи које највише повређују нису оне које нам бивају саопштене, већ оне које нам се кажу ћутањем. До нас долазе у тренутку тишине која наступи када од саговорника очекујемо да изговори нешто што сматрамо важним, за шта смо сигурни да му није непознато. Задржавање истине не само да јесте врста лажи, него се може сматрати и много перфиднијим заобилажењем истине од оног изговореног.

Да ли ће могући одлазак телевизије РТЛ из мађарског информативног простора, услед најављеног опорезивања, уједно значити и да ће са малих екрана у домове гледалаца стизати мање насиља, примитивизма и кича, којима већ више од две деценије ова телевизија настоји да публици наметне културолошки модел који са културом има занемарљиво

Упркос оптужбама према којима смо, захваљујући интернету, остали лишени многих лепих особина које су нас красиле, уназадили личну и свеопшту културу и оскрнавили сопствено право на приватност као један од основних