Danas je prvi dan Ramazana (ili Ramadana) meseca posta u muslimana. Kao što većina sveta zna tokom tih 30 dana muslimani ne konzumiraju ništa, ni vodu, ni hranu, ni cigarete, niti praktikuju seks, između izlaska i zalaska sunca. To je takođe mesec praštanja i pomirenja. Post koji se ovde naziva oruč, odnosno uzdržavanje od svih želja tokom dana ovog meseca je jedan od pet stubova islama. Naravno, deca, trudnice, bolesnici i putujući nisu u "obavezi" da drže oruč.

Pre dve nedelje je istekao tromesečni rok koji je Generalna skupština UN-a dala Izraelu i Palestincima da započnu nezavisne i kredibilne istrage mogućih ratnih zločina i povreda ljudskih prava po preporuci izveštaja komisije UN-a, predvođene sudijom Ričardom Goldstonom.

S obzirom na činjenicu da nijedna strana nije uradila ono što je Generalna skupština UN-a od njih tražila, Goldstonov izveštaj ponovo dolazi u fokus onih koji prate UN, Bliski istok ili oba, pa sam mislio da je vreme da se napiše koja o tom izveštaju i događajima oko njega.

Osim toga, prošlo je tačno godinu dana od kada sam se bavio temom (posredno, prevodom teksta) krvoprolića u Gazi.

Opet dolazi vreme za sadnju drveća. Jeste da bi mnogo bolje bilo da je manje vruće i da je pala barem jedna kiša (zadnja je bila sredinom aprila) ali šta je tu je. Na pazaru se se pojavile mladice, a na nebu oblaci (nadamo se skoroj kiši).

Sadnja drveća je fizički posao, samo ovde je to malo više. U ovim krajevima izreka "nema 'leba bez motike" nema nikakvog smisla jer sa motikom, bar po pitaju zemljoradnje, otprilike možeš da se slikaš, isto važi i za ašov. Zemlja koja je ovde više nego prihvatljiva za zemljoradnju, dapače ubeđuju nas da je super, u rodnoj mi Vojvodini bi verovatno bila klasifikovana kao kamenolom (sad malo nostalgije: nigde nema vojvođanske crnice, meke ko duša... dobro... dosta... idemo dalje).

Juče je u turskom Službenom glasniku osvanulo dugo čekano (mesecima) obrazloženje ustavnog suda za poništavanje amandmana, koji je u (površnoj) štampi dobio nadimak "amandman o maramama". Ova (zaista) istorijska odluka ustavnog suda je u (manje površnoj) zapadnoj štampi okarakterisana "pravosudni puč". Taj izraz dobija punu jasnoću čitanjem dvadesetak stranica ove pravničke akrobatike.

Volter Kronkajt, legendarni američki novinar, je umro juče, petak 17. jul 2009. u 92. godini.

Već jako dugo mislim da je potrebno napisati koju o neutralnosti mreže (Net Neutrality). Zapravo uverenost da je takav tekst potreban me prati od mog prvog članka objavljenog na ovom blogu. Događaji u Italiji (moj prethodni blog) su me uverili da je baš dobro vreme za takav tekst.

Slabo gledam TV. Najmilije dugme na daljinskom mi je sleep. Ako sam suviše umoran za čitanje pre spavanja namestim TV da se isključi za 45 minuta i legnem, puštajući da me background noise uspava (ni tada ga ne gledam). Posledica je da mi je znanje o trenutnoj turskoj TV produkciji relativno ograničeno. To se posebno odnosi na sapunice. No, to ne znači da nisam uhvatio njihov šmek. Na početku mog života ovde sam gledao neke ovdašnje sapunice - one su sjajan način da se uči jezik.

Da, naravno da smo želeli kišu posle 150 dana bez oblačka na nebu. Međutim, zaboravili smo (čovek lako zaboravlja) kakve probleme ćemo imati sa strujom (elektrikom) dok se elektrodistribucija ne prešalta na zimski režim. Sinoć je pala prava kiša. Onakva posle koje se komšije pozdravljaju:

"'brojtro komšija, lepa kiša sinoć."

"'brojtro, lepa, lepa."

Drugim rečima lilo je ko iz kabla.

Sinoć, tokom tog pljuska, u periodu od dva sata, između 11 i  1 po ponoći, struja je ot'šla i došla najmanje deset puta i na kraju me nedostatak iste oterao na spavanje, a na blogu baš počele aktivnosti. Ti nestanci struje su me podsetili na prvu godinu u ovom delu sveta i (naše) probleme s infrastrukturom. Nije da u Istanbulu nije bilo prekida ali to je bilo s mene na uštap.