Bravo Milorade! Bravo B92!

Čaviću uručeni ključevi stana.
Ako je neko zaslužio da dobije stan, onda je to Milorad Čavić.
To je zaslužio pre svega rezultatima. Ali ne samo izuzetnim sportskim rezultatima, već i sportskim držanjem i patriotizmom (u najpozitivnijem smislu te reči). Već 5-6 godina je konstantno u svetskom vrhu, uz to mu je direktan protivnik najveći plivač svih vremena.
Jako je teško dostići ovakve sportske visine, naročito u današnje vreme, za to je pre svega potreban talenat, ali i uslovi i fanatičan rad. Čavić je rođen u SAD gde je imao sve, ali je hteo da nastupa za Srbiju i ne samo to, nego i da se vrati u Srbiju. Možda je zbog života napolju imao donekle idealizivanu sliku, ali kada mu prošle godine nisu dodelili stan koji su mu obećali, definitivno je dobio realnu sliku. Ovde čak nije imao uslove ni da trenira, pa je morao da ponovo ode van zamlje, ali opet se nije pokolebao. Nastavio je da trenira i da na najbolji način predstavlja svoju zemlju. Uspeo je ponovo da pomeri ljudske granice i da postigne najveći sportski uspeh za svoju zemlju. Nažalost, država je i tu po ko zna koji put zakazala, pa su morali da priskoče neki pojedinci i neke organicacije. Akciju "Čavića za komšiju" je pokrenuo Fond B92. Prikupljena su sredstva za stan i Milorad Čavić konačno neće više biti samo gost u svojoj zemlji. To je najbolji primer i poruka mlađim generacijama da se dobro dobrim vraća.

 Pred nama je par prebogatih sportskih nedelja, a svakako glavno jelo na meniju (jedan od spacijaliteta kuće) je SP u Turskoj koje počinje danas.

Sutra počinje i EP u vaterpolu u Hrvatskoj i tu su očekivanja od naše reprezentacije još veća.

A dan kasnije počinje i US Open.

Upravo su završene kvalifikacije i žreb za LŠ (i Ligu UEFA), koja počinje po završetku tri gore navedena takmičenja i puno obećava.

16. Svetsko Prvenstvo u košarci FIBA 2010

Naša reprezentacija je 5 puta bila svetski prvak - ukupno 10 medalja smo uzeli i to zaredom na 10 prvenstava na kojima smo učestvovali, taj niz je nažalost prekinut na prošlom SP. Ova generacija ima realne šanse da vrati našu reprezentaciju tamo gde joj je i mesto - na pobedničko postolje.

Naravno, da neće biti lako (kao nekad :)), ali šansa ove mlade generacije je što je još uigranija, a ostale reprezentacije su prilično oslabljene (po imenima koja (ne)će učestvovati ovo prvenstvo će biti slabije od prošlog, a još slabije od preprošlog koje je realno bilo najbolje SP ikad).

Ovo je eksperiment u blogovanju. (I sama se pitam kako je muž uspeo da me nagovori na ovo.)

Ovo nije blog o tome kako da prestanete da pušite. Ovo nije blog o tome zašto treba da prestanete da pušite. Ovo nije ni blog o tome kako sam ja prestala da pušim. Ovo je blog o tome kako sam  ja počela i zašto sam prestala da pušim. ..

            Na početku beše, naravno Classic.. prva kupljena kutija... Druga godina gimnazije, neki februar 1994. Zašto? Zato što je to bilo zabranjeno, zato što je to od malene

Domaćin kroz verovatno najgledaniji sportski događaj ove godine biće docsumann

Već tradicionalno, prve nedelje Februara,  očekuje nas finalna utakmica NFL-a, takozvani Super Bowl. U USA taj dan je odomaćen kao svojevrsni praznik  “Super Bowl Sunday“, koji je ujedno i dan u kojem se uz Thanks giving Day proda najviše hrane. A zasigurno  najviše  piva!

Druga nedelja, drugi krug...

Rukomet

U rukometu ludnica. Opšte je poznato da je najjače i najneizvesnije takmičenje u rukometu EP, jer su ekipe dosta ujednačene, nema indijanaca i svako svakog može da dobije. Dokaz za to je da su dve, na papiru, najače ekipe - Francuska i Danska posle prvog kruga u vrlo nezavidnoj situaciji, tj. prenele su nula bodova u drugi krug i samo vrlo čudan splet okolnosti ih može odvesti dalje (npr. Francuzi i kada bi dobili sve tri utakmice druge faze mogli bi da završe kao 4. u svojoj grupi). Koliko su ekipe izjednačene govore i rezultati 1. kola grupe 1:

Ovo je trebalo da bude blog o Peđi Stojakoviću, ali to se odlaže već nekoliko meseci (nadam se da će da bude u najskorije verme)

Dakle, kad smo već kod košarke:

Dako Miličić je konačno dobio pravu šansu.
Ovog momka sam prvi put primetio 2001. protiv Partizana, kada je neki odbitak pokupio u nebesima i zakucao preko punog reketa igrača, a onda je u sledećem napadu Vlado Šćepanović bio fauliran i imbecili sa RTS-a su vratili snimak faula... i tako uvek rade u evropskoj košarci... koliko god da evropska košarka zaostaje za NBA, to je zanemarljivo u odnosu na to koliko zaostajemo u kvalitetu TV prenosa. Elem, Darko se nametnuo pre svega fizičkim karakteristikama kakve nisu viđene u belca.

Imao sam gotov tekst (u glavi, a to je najvažnije) za završnicu ovogodišnjeg US Opena vezan njujorško rivalstvo Đokovića i Federera, ali je Brizbejnski kralj vlage (:P) - Milman raspršio moje planove (donekle), tako da ćemo te pikanterije ostaviti za neku drugu priliku. U projektovanom četvrtfinalu smo uskraćeni za reprizu finala iz 2015. (ovako je bilo na kraju, bitnije je kako se do toga došlo B-))

Iliti prosidba

Bilja: Čini mi se da  smo samo  zbog njega  manje-više i otišli na taj Exit pre 5 godina.  Ili se ja ne sećam više ničega značajnog osim Iggy Pop-a. Matori, mršavi, kosati, go do pojasa i filmski ružan.. Majstor.. Posle potpunog ludila u kojem mu se (na sigurno veliku radost obezbeđenja) nekoliko desetina ljudi popelo na binu, majstor je kolabirao i odneli su ga. Procedura je verovatno standardna; krv mu zamene novom (od mlade device uzetom off course) i eto njega sutra.. veselo skakuće po bini, u recimo Roterdamu..Nego, šta sam ono htela.. Mačku je ubila radoznalost, a mene će digresije..

Elem... Ključni trenutak.. Now I wanna be your dog. Gomila ekstatično skače, oblaci prašine u vazduhu, neizostavna cigareta u ruci... U trenutku osećam da mi neko izvlači cigaretu iz ruke. Okrećem se, znam da je ON. OK! Znam da mrzi što pušim, ali stvarno... Dosad mi nije otimao cigarete i bacao ih. Koj’ ti je q..? Pomislila sam. Hvala bogu nisam rekla. Jer bi to verovatno ušlo u anale kao najgluplji odgovor na pitanje koje je se nije čulo od buke i stajalo negde između mene i njega koji je klečao na prašnjavom kamenju, držao me za ruku, među gomilom sveta koji besomučno skače i držao u drugoj  ruci PRSTEN. Mali, savršeni prsten od platine sa tri kamenčića!  Sve je bilo savršeno, kliznuo je na prst kao da je pravljen za mene i tu se ugnezdio...Svetlucao je na srebrnasto (grozim se zlata)... Prava pesma, pravo mesto, pravi čovek. Ne sećam se više ničega. Verovatno smo se ljubili.. Dugo! Ljudi su nas gledali. Neki aplaudirali. I čestitali nam.. poznati i nepoznati. I više se stvarno ničega ne sećam.

A kako je to stvarno izgledalo?