Koliko god se trudio da ignorišem,  preko ovoga više ne može da se pređe,

sada je dosta, danas je došao kraj:

Majkl Džordan je najbolji košarkaš koji je ikada igrao ovu igru.

Nikada neko neće imati ni približan uticaj na košarku kakav je Majkl imao.
Kada se Džordan prvi put povukao 1993. (posle 3 uzastopne titule), akcije NBA lige su pale za 1/3.
Kada se drugi put povukao 1998. (takođe posle 3 uzastopne titule), u ligi je izbio štrajk i tzv. lock-out i sledeća sezona je bila dovedena u pitanje, pa je odigrana skraćena.
U jednu ruku je poboljšao, jer se najviše približio savršenstvu, a u drugu ruku je i iskvario jer su mnogi pokušavali (bezuspešno) da ga kopiraju, a javnost se gubila u (bezuspešnom) "traženju novog Džordana".
Košarka se deli na eru pre i posle Džordana. Pre se uglavnom igralo na pamet, a posle na snagu, On je objedinio oba + neverovatno veliko srce (i muda).
Velika je šteta za košarku da je propustio 2 sezone kada bi bio na apsolutnom vrhuncu.
Njegov pristup igri i želja za pobedom je nešto potpuno fascinantno (a pogled uteruje protivnicima strah :))

Imao sam gotov tekst (u glavi, a to je najvažnije) za završnicu ovogodišnjeg US Opena vezan njujorško rivalstvo Đokovića i Federera, ali je Brizbejnski kralj vlage (:P) - Milman raspršio moje planove (donekle), tako da ćemo te pikanterije ostaviti za neku drugu priliku. U projektovanom četvrtfinalu smo uskraćeni za reprizu finala iz 2015. (ovako je bilo na kraju, bitnije je kako se do toga došlo B-))

A sad malo ona...

Ili da prestanem da pričam o sebi u trećem licu.. ili ne (kad već Žmu nije tu, da me propisno najavi)

Tananana... Biljana FN:

Negde na pola puta između odluke da obrišem prašinu u dečjoj (ako je jedno, onda detetovoj?) sobi ili da sednem da čitam literaturu za bogznazašto podstaredane upisavše mr studije (koje već bezobrazno dugo razvlačim sve vadeći se na dete), rešim da je, od dva korisna, najbolje treće ( i potpuno beskorisno). Tj. da se požalim na opštu nepismenost u Srbalja. I pri tom ne mislim na one

Počinje AO i praktično počinje nova teniska sezona, koja preti da bude najzanimljivija u novijoj istoriji. Pitanja koja se nameću su da li će se Novak (i kada) vratiti na vrh, da li će Mari moći da održi nivo iz prethodne sezone, da li  će se Rodžer i Rafa vratiti u vrh (i koliko će uopšte izdržati), da li će se još neko priključiti (Raonić. Nišikori, Vavrinka...), koliko će moći da se uzdignu mlađi (Tim, Kirjos, Zverev...), da li se konačno vraća del Potro (i Tipsa :)), kako će Kecmanović da se snađe među seniorima...

Priča se nastavlja :) ...

Pre svega da čestitamo našim košarkašima što su prvi put posle 6 godina uspeli da se kvalifikuju u četvrtfinale nekog velikog takmičenje (EP, SP, OI). Šta god da se desi večeras i prekosutra ne možemo biti slabiji od 4. mesta.

Od naših igrača najviše su se istakli kapiten Krstić (koji će imati težak posao večeras), Tepić (koji ima ogromno iskustvo u mladim reprezentacijama), Veličković (koji može još bolje), možda je najprijatnije "iznenađenje" Bjelica

:) kako za koga :)

Danas u 19:00 igamo sa Francuskom četvrtfinale EP u odbojci.

Realno možemo da dobijemo, iako smo podmlađeni, a Francuzi su nam ostali u ružnoj uspomeni iz polufinala EP 2003. posebno Ivanu Miljkoviću (jer mu je bio rođendan).

Danas u 20:00 igramo sa Rusijom četvrtfinale EP u košarci.

Realno možemo da ih dobijemo, iako smo povređeni, a Rusi su nam ostali u lepoj uspomeni iz četvrtfinala EP 2009. posebno Kosti Peroviću (jer je odigrao utakmicu života).

Sutra u 15:00 igramo sa Argentinom polufinale Dejvis Kupa

Realno možemo da ih dobijemo, iako smo umorni, a naši su nam ostali u najlepšoj uspomeni iz finala 2010.

Trave nikad dosta! (- da parafraziram Deku Praseta i još poneke)
Trava spada u monokotiledone biljke, ovu grupu skrivenosemanica mogli bismo pomalo laički nazvati i najsavršenijim biljkama, a svakako su najrasprostranjenije. Trava prekriva veliki deo naše planete, na njoj su najveće skupine najvećih kopnenih životinja. Što se tenisa tiče sezona trave je kratka, sam kraj proleća, početak leta i ćao, pa da ne dangubimo mnogo...