...otišao tako daleko, da samo pomisli da bi planeta u trenu ostala bez takve sportske legende... :( 

Ceo sportski svet, ali i one koji uopšte ne prate sport je pomračila tragična vest o pogibiji jednog od najvećih košarkaša  i ne samo košarkaša nego i sportista uopšte.  Kobi Brajant je juče nastradao u padu helikoptera zajedno sa svojom 13-ogodišnjom ćerkom i još sedmoro ljudi. 

Lično mi nije bio među najomiljenim košarkašima, ne zbog košarkaške veštine koja je bila apsolutno neosporna, nego najverovatnije zbog nekih potpuno subjektinih utisaka... 

Lepo je neko napisao da je svaka generacija imala svog idola, okvirno 60-ih Čembrlen, 70-ih Džabar, 80-ih Medžik, 90-ih Džordan, 2000-ih Kobi, 2010-ih  LeBron...

Moj košarkaški idol je svakako bio Džordan, to je prilično određeno pripadnošću nekoj generaciji + što je 90-ih NBA košarka bila u najvećoj ekspanziji (u velikoj meri zahvaljujući i našemo Bori Stankoviću i  nedavno preminulom Dejvidu Šternu), a Kobi je došao kao naslednik, kao neko ko je svrgnuo s trona obožavanog kralja, neko ko je "kopija"... 

Glupost se ovaplotila u još jednoj besmislenoj ideji.

Danas je itekako supersportski dan, možda je trebalo da stavim neki bombastičniji naslov, ali ko stvarno prati - ne treba mu to.

Tenis

Dakle, nekako u centru pažnje, ne smo kod nas nego globalno je finale Mastersa u Madridu (koji je nadaleko čuven po skupljačicama loptica, međutim ja ih ove godine nešto nisam primećivao! Starim li, ili se samo mnogo koncentrišem na tenis?). Ovo nije samo finale mastersa, i to dvojice najboljih tenisera današnjice - Đokovića i Nadala, ovo je mnogo više!

Fudbalska reprezentacija Srbije se plasirala na Svetsko prventstvo 2010. u Južnoafričkoj Republici.

Potpuno zasluženo. Tokom kvalifikacija igrali smo izuzetno napadački (i efikasno) što je jedan nov kvalitet koji vraća lepotu u fudbal i (pravu) publiku na stadion :)