Kukuruzi samo što nisu stigli za branje u seocetu na granici srpskog i rumunskog banata. Stanovništvo mešano pola srba pola rumuna. Blatnjave ulice i sitna kiša koja je rominjala.

Kuće podjednako stare i trošne ali su meštani nepogrešivo znali koja kuća je srpska a koja rumunska.  Rumunske kuće su bile okrečene nekim drugačijim bojama, činilo se veselije i urednije, bar spolja, od srpskih.

Na glavnoj ulici samo jedna crkva u koju su išli i jedni i drugi.  

I škola je bila jedna ali su nastavnici držali časove odvojeno na rumunskom i na srpskom.

Dok je bilo nastave.

Nedavno je poznati japanski portal posvećen životinjama  preneo sledeću vest:

Uticajni IT stručnjak i ljubitelj mačaka je izmislio i patentirao sredstvo komunikacije sa vlasnicima kućnih ljubimaca prvenstveno mačaka.

Uređaj je veličine mobilnog telefona i predvođen je da stoji na podu kuće. Tastatura je prilagođena mačkama.Umesto dirki ima rupice u koje mačka zabode nokat i tako ostvaruje kontakt sa vlasnikom.

Poznato je da vlasnici kućnih ljubimaca a naročito mačaka intenzivno misle na svoje ljubimce dok su na poslu. Poslodavci su izračunali

misao

    Brža od svetlosti.Ubojitija od mača.Jača od čelika.Krhkija od stakla.Nežnija od oblaka.

    Misao je pokret u baletu, trag vajarskog dleta, ton odsviran na violini. Ona se javlja u sudaru boja na slikarskom platnu, prvim crtežima na zidovima Altamire u obliku ribolikog stvorenja iz Lepenskog Vira na obali Dunava.

    Kuc, kuc; jel' slobodno?  Šta jel' slobodno?  jel slobodno mesto u kupeu?  Pa valda vidiš da piše okupate?

    Izvinjavam  se.

    Izvinte jel' slobodan ovaj WC? Nije.  A ovaj toalet pored? Nije. A ovaj terći klozet? Nije. A ćenifa pored? Nije!

   U bem ti taku slobodu.

Ili bombaradujte, ili da krečimo.

Oda tati

gost autor:

Ana Babić

    Bližila  se još jedna Nova godina pa sam hteo da vam ispričam još jednu novogodišnju priču.

    Deda Mraz je bio naravno, moj dobri Imre. Sa svojom velikom prosedom bradom koja se spajala sa brkovima, stvarno je potsećao na onog dobroćudnog čikicu, samo što mu je kostim bio malo drugačiji.

    U stvari, ako ćemo precizno, radilo se o dočeku Srpske nove godine . Bilo je to u vreme kad je Josip Broz zvani TITO još bio živ i ovakve proslave nisu bile poželjne. Međutim, ukus zabranjenog voća bio je preveliki izazov.

    Odlučimo Imre i

  Gost autor ;  Ranko Pivljanin

    Bilo je pitanje dana, tačnije teške i, pretpostavljam, debelo plaćene marketinške stupidarije, kada će se tribine na kojima se kalio, podjednako kao i u zgradi Magistrata pod dirigentskom palicom političkog huligana Vojislava Šešelja, obiti o glavu Aleksandru Vučiću. I desilo se upravo to!

Gost autor ;   Ranko Pivljanin 

 M.Bećkoviću

Plaha reko u tom kanjonu dubokom

Možeš li šta vodom surim liticama

Što se u visini hvališu pticama

Da oduvek tvojim upravljaju tokom.

Zvezdo, što te sunce u zoru nadjača

Oplakuješ li sudbinu u tmini

Il nalaziš utehu gore u visini

Iznad zle zavisti, iznad svakog plača.

Srce, grudvo krvi okovana telom

Znaš li kome, čemu silnu snagu davaš

I dok, pumpajući vene, malaksavaš

Čezneš