2008-12-14 17:05:20
Politika

Budžet, kriza, Srbija

gordanac RSS / 14.12.2008. u 18:05

- ideja teksta je malo priče o Budžetu za 2009., ali malko i nekako "po ivici" pristupa kako bi o Budžetu trebalo da se govori i piše, te na početku molim znalce i profesionalce da mi ne sude prestrogo zbog "elastične" upotrebe pojmova i definicija fiskalne politike, "kreativnog" tumačenja podataka i svega ostalog što bi uz bilo koji tekst o Budžetu trebalo da "stoji", a u ovom tekstu ne postoji jer je pisan motivom da je istina da je "upravljanje budžetom istovremeno i upravljanje državom" i jer znam da se o svemu tome zna u javnosti dovoljno malo da svaki znalac može manipulisati tuđim neznanjem (ili predrasudama) koliko mu volja, a da od takve manipulacije nikom dobro ne može biti, pa otuda predstavljanje budžeta za 2009. nešto drugačijim jezikom i kroz relativno retko upotrebljavane primere –

8244_budzet.jpgPisala sam o budžetu i prošle godine, a sasvim sigurno da ću pisati i - sledeće, mada i mislim i verujem da ćemo i mi i svet na kraju 2009. izgledati potpuno, nezamislivo drugačije nego danas, decembra 2008. iz mnogo prethodno stvorenih razloga i uzroka, a prevashodno zbog činjenica da se nalazimo u fazi kreiranja potpuno novih ekonomskih i finansijskih okolnosti po kojima ćemo i svet i mi funkcionisati u narednim decenijama. Slično kao što smo svedoci da je sastanak u Bretton Woods 1944 oblikovao ekonomiju (i finansijska tržišta) čiji smo "delimičan deo" bili poslednjih šezdesetak godina, tako smo opet svedoci "ere regulacija" u ekonomijama gde je regulacija bila prilično nepoželjan proces. Mi, s druge strane - regulaciju i sve njene dobre i loše strane poznajemo kao sopstvene (prazne ili polupune) džepove.Javne finansije, dakle fiskalne politike, pa onda i pravila o "konstrukcijama" budžeta biće (manje-više) posledice tog novog dogovora naastupajuće "ere regulacija", kao što su to bili i budžeti prethodnih decenija. 

 
2008-12-10 04:48:20
Ljudska prava

Čija su naša ljudska prava?

gordanac RSS / 10.12.2008. u 05:48

 - 60 godina dokumenata, događaja, promena, napretka, prepreka, rezultata, postignuća, izbegavanja, kršenja, podsećanja, učenja o tome koliko i kako su ljudska prava - važna -

imgSizer.aspx?img=15068&w=300&h=0Danas. 10.12., obeležava se Dan ljudskih prava jer je 10.12.1948. usvojena Opšta deklaracija o ljudskim pravima u UN, čiji se tekst na engleskom i srpskom može pročitati na sledećim internet stranicama :

"Universal Declaration of Human Rights"

"Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima" 

Tako je počelo, neposredno posle II svetskog rata, a nastavilo se u Helsinkiju usvajanjem Završnog akta tadašnjeg KEBS-a (danas OEBS-a, ili OSCE) koji smo i predlagali i glasali za njega. O ženskim pravima, (naravno kasnije) ,kako i koliko, može se pročitati na internet stranici "Globalizacija"

 

 
2008-11-17 00:30:57
Ljubav

Savršenstvo krokodilske kruške

gordanac RSS / 17.11.2008. u 01:30

ante scriptum:

ovaj tekst  je svojevrctan "reprint" sa B92FM, i dobro nas je poslužio (mislim), pa ga postavljam i na "oporavljeni BlogB92" da možda malko popričamo i o - avokadu :))

avocado_4a4a4fe4a3791.jpg

- priroda ima dokaze da je savršenstvo moguće : kad neprekidnim promenama stvori "nešto", tad se malo izmakne, osmotri i kaže "oh, od ovoga ne može bolje!" i zato mi danas imamo ajkule, ginko, školjke, sekvoje, škampe (raćiće razne), krokodile i - avokado -Dakle, ovo je "l` hommage" čudu od biljke, dvostrukoj biljci koja je istovremeno i voće i povrće, "l hommage" strasti za biljkom čudesnih čulnih vrlina koja je i zvanično, zakonom bila označena kao "zabranjeno voće" (ne kao metafora svega onoga što je zavodljivo iskušenje za ljude već - doslovno), biljci od koje je sačinjena meksička i južnoamerička kuhinja, biljci koja je pri vrhu svake liste "sa called aphrodisiacs", liste  koje ljude ponajmanje zanimaju zbog samog ukusa, mirisa, oblika, boje ili hranljive vrednosti avokada pripremljenog samo kao hrane prosto zato da se - ne bude gladan.

Kad god je reč o bilo kojoj vrsti hrane ustvari je reč o uživanju, o divotama koje hrana svojim ukusom, izgledom, mirisom, bojom, svim svojim svojstvima - pričinjava našim čulima. Zato se, mislim, neka hrana uvrštava i u "afrodizijake", ljudima je verovatno oduvek sasvim logično da takva dva užitka moraju biti nekako povezana. Nema i neće biti dokaza o tome, ali to naravno neće nikako sprečiti ljude da veruju u afrodizijačka svojstva hrane, I ta vera će im uvek biti sasvim doovljna da misle da su u pravu (i da budu srećni)

 
2008-11-02 14:21:43
Život

Bitka u Kruger parku

gordanac RSS / 02.11.2008. u 15:21
 
2008-10-23 19:18:31
Ljubav

Maestro, Bulgakov i ja

gordanac RSS / 23.10.2008. u 20:18

ili

- o nekim razlozima zašto je "Maestro i Margarita" najlepša ljubavna priča i "novela famosa" XX veka -

ili

- МИХАИЛ АФАНАСЬЕВИЧ БУЛГАКОВ i reči o slobodi, herojstvu, ljubavi i smrti, reči koje izgovara lekar i pisac, sužanj i pobunjenik, satiričar i liričar, dvostruki čovek samo prividno izgubljen u komplikovanoj priči, u dvostrukom romanu koji je ništa više do metafora o traganju za jednostavnošću, za "sancta simplicitas" kojom je sve "jednostavno baš onoliko koliko treba da bude, ali nikako jednostavnije od toga" (A.E.) -

ili

- "Свежесть бывает только одна – первая, она же и последняя", a sve stvari koje nemaju ime, nemaju ni realnost i mogu da postoje samo u fantastičnim snovima u kojima žive i imaju ime zveri poput Behemota i Leviatana -

bchagallenamoradoscw8.jpgLjudi ponekad zaboravljaju da stvari najčešće nisu onakve kakve izgledaju da jesu...i to je najveća, ako ne i jedina draž svih stvari.

 

Onima koji to neće da vide ne vredi pokazivati slike, ne vredi im čak ni pričati o slikama, već treba uzeti pregršt reči, hrpicu boje i pramenove podeljenog sna, treba ćutati i od svega toga samo napraviti sliku, napraviti realnost....i tada će biti glasnih koji će vikati "ne postoji ta napravljena slika, ne postoji, ne postoji!", ali i onda treba u ćutnji kupovati kale (ili kakvo drugo cveće) i iz zahvalnosti ih poklanjati ljudima koji umeju da sanjaju.Ljudima trebaju - bajke, trebaju im toliko snažno da najčešće nikako ne bi priznali koliko su im sve bajke, legende, mitovi, fantastične priče i opisi svege što ima ime, a ne postoji, koliko im je to sve nesavladivo potrebno da bi svakodnevica imala - boje. Sve boje čežnje.

 
2008-10-19 13:31:21
Društvo

El Bosco, pet vekova kasnije

gordanac RSS / 19.10.2008. u 14:31

- post posvećen SAJMU KNJIGA, sa  predlozima za prevod nekih autora i njhovih knjiga, a do sledećeg Sajma knjiga u Beogradu 2009., verujem da su ti prevodi iz kategorije "neće da se baci i ne može da škodi", i da ne bi bilo loše da se čitaju i na našem jeziku -

jhhieronymusboschthegarci4.jpg Ako pažljivo slušate ljude primetićete da kao da nekako VOLE da daju sud o pojedinim temama i  stvarima, smatraju da (naravno!) na svoj sud imaju pravo i izriču ga često s lakoćom koja ponekad zapanjuje. Ništa "možda...", nema "čini mi se.." ili "mislim da sam čitao/la...", a nikako ili sasvim retko "ne znam, nemam stav, ček` da vidim...". Manje-više svi ti sudovi imaju nekakve veze ili sa moralom ili sa politikom ili sa nekakvom "socijalnom dimenzijom" ili sa religijama, pravima i pravdom. Sledeća stvar koju možete primetiti je da posle izricanja suda o nečemu (nekome, ičemu) teško da može biti ikakvog dijaloga među sagovornicima, nekako stvari postaju "lične" (bez prave potrebe) i u suštini - komunikacija o onome što je predmet suda - prestaje.

 
2008-10-11 01:38:08
Život

Kocka je okrugla

gordanac RSS / 11.10.2008. u 02:38

- Zašto se, čime i sa kime, čerez čega i iz kojih motiva, od kada i kako ljudi - kockaju? - 

koktinnv00230001lmc9.gifKockanje je (verovatno) "staro" koliko i ljudi, a razlozi zbog kojih su mu ljudi tako skloni ostaje taman toliko tajnovit koliko i tačni podaci o tome koji su se to prvi ljudi, kako i "u čega" - kockali.

Svim svojim osobinama "zaslužilo" je čak i jedan prilično ozbiljan Institut za proučavanje (a gde drugde nego u Nevadi :))

Šta se sve može (ili sme) računati da JE - kockanje?

Kanda nema baš čvrstih pravila.

Najlakše je sa očitom "industrijom kockanja" - ruleti, bakare, ajnc-majsteri, black-jack, slot mašine,....sve i svašta što se smešta u blještave, zavodljive prostore iznad kojih neonska svetla, ogromne reklame i "obećanja lake zarade" ispisuju magična slova "Casino". Zeleni stolovi, majstori pokera, "cash" i žetoni, luksuz i miris avanture koja tvrdi da je za sve potrebno samo malko sreće i da je baš sve napravljeno za nas koji u "Casino" stupamo prvi put, ne odolevši "kockarskom zovu" iz nekih dubina, moćnih i skrivenih do kojih ne može nikako dopreti svetlo racionalnog pitanja "a na kome kockarnice zarađuju i zašto i kako opstaju, ako je sve tačno tako kako izgleda - da je lako, uzbudljivo i lepo, što nam samo ne daju pare koje tako slatko obećavaju, čemu još i - igra, kocka?" Koga briga za takva pitanja dok se zavidljivim pogledom prati neki srećnik/srećnica u čije krilo zveckajući pada sitniš iz mašine ili koji, šaka punih žetona, hita ka blagajni?! Opčinjenost biva potpuna i obuzeti grozničavom nadom - krećemo u kockanje.

 
2008-09-23 21:57:45
Društvo

Godina je 2021

gordanac RSS / 23.09.2008. u 22:57

imgSizer.aspx?img=44518&w=300&h=0Godina 2021 je zanimljiv broj, to se lako da zaključiti nakon samo malo lutanja po internetu - od "Sealab 2021" preko apokaliptičnih osobina koje razni ljudi čitaju u tom broju do strategija koje prave države, banke, svetski finansijski krugovi, proizvodjači IT i raznih novih tehnologija, cela EU u svakom smislu, istraživači i planeri svetskih ekonomskih procesa, demografi i - ini, baš svakorazni. koji prave neverovatan broj strategija za razne oblasti koje će nam oblikovati živote te 2021. Samo treba čitati i vidi se, lako i brzo, koliko puno ima već gotovih strategija za 2021. koje jednostavno - ne poznajemo jer iz raznih razloga kao da nismo dovoljno zainteresovani da "smatramo i razmatramo" kao i drugi ljudi sve i svašta o tome kako će nam izgledati budućnost.

 
2008-09-10 12:48:55
Život

Strah je slep, a ljubav ima tvoje oči

gordanac RSS / 10.09.2008. u 13:48

ili

- šta nam za manje od 12 milisekundi radi amygdala -

i

- da li je tačka gledišta koja je ishodište izreka "u strahu su velike oči" i "ljubav je slepa" može biti osporena predlogom da je ustvari obrnuto, ali nas je strah da to priznamo i prihvatimo? :)) - 

"We have nothing to fear but fear itself." -- Franklin D.Roosevelt 1933, First Inaugural Address

strah365.jpg Strah, kao jedna od osnovnih emocija ima nekoliko, na prvi pogled različitih definicija. Većina se slaže da je "strah emocionalni odgovor na neposrednu opasnost ili pretnju" i da predstavlja jedan od instrumenata preživljavanja jer doprinosi svesti o svemu ugrožavajućem u neposrednoj okolini.

Kažu, takođe, da strah kao emociju treba razlikovati od fobija, koje ljudi "imaju" plašeći se nekontrolisano potpuno neverovatnih stvari, pojava ili tema.

O strahu se još može reći:

"Strah je negativno osećanje koje čovek doživljava kad vidi opasnost, bila ona stvarna ili nerealna (nestvarna, tj. opasnost zapravo ne postoji). Strah je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. To je urođena, genetski programirana reakcija na preteći ili bolan spoljnji stimulans.

Postoji celi raspon mogućih negativnih osećanja u zavisnosti od situacije u kojoj se čovek nalazi:

- čovek može izbeći opasnost - strah

- čovek nije siguran može li izbeći opasnost - panika

- čovek je siguran da ne može pobeći opasnosti - užas

Postoji takođe celi raspon nerealnih (iracionalnih, nestvarnih) strahova koje nazivamo fobijama (fobija nije nužno iracionalna, ali je uvek preterani strah). Na fiziološkom planu, manifestiuje se ubrzanim radom srca, porastom tonusa mišića, povišenim krvnim pritiskom, povećanim lučenjem adrenalina, ubrzanim disanjem, sušenjem usta itd. Na planu ponašanja, manifestuje se karakterističnim držanjem tela koje je biološki signalna reakcija na opasnost.

 
2008-08-28 18:38:58
Život

Nedovoljno dobro o zlu

gordanac RSS / 28.08.2008. u 19:38

- namera je bila da naslov ovog teksta bude "Biće zla" (ili "O biću zla"), ali sam se setila da reč "biće" ima sasvim drugo značenje upotrebom dugouzlazni ili kratkosilazni akcenta na prvom slogu, nijedan ne umem da označim, a slutila sam da bi većina, greškom, čitala sa potonjim akcentom čime bih prevarila i dovela u zabludu sve koji bi, nakon toga i - pročitali tekst i osetili se "bezveze" kad vide da je to samo jedan "ad blogem" De Rerum Mali, a ne i ništa o zlu koje če "biti" -

clanok_foto.jpg

Postoji li, prosto, volja za zlo(m) u ljudima?

 

Ne samo zbog borbe protiv nasilja nad ženama, (nasilja kao posledica zla), ne samo zbog traženja odgovora na pitanje "kako smanjiti nasilje u poratnim i post-konfliktnim društvima", a nikako samo zbog toga što je izgradnja društva BEZ (ili sa minimumom dobro kontrolisanog) nasilja deo EU integracija, već zato što me istinski zanimalo šta su ljudi pisali i mislili o zlu, kako su ga sagledavali filozofi, pisci, umetnici ili ljudi uopšte, kakva je veza između zla i nasilja, kakvo i koje zlo (i da li se uopšte razlikuje) proizvodi različite vrste nasilja (verbalno, psihičko, fizičko, porodično, sportsko, ulično, omladinsko, institucionalizovano, zatvorsko, policijsko.....nasilja je na žalost, čitav spektar), zbog tog zanimanja je nastao ovaj post.

 

Odakle ljudima volja za zlo(m)?

 

gordanac

gordanac
Datum rоđenja:  16.06.1958 Pol:  Ženski Član od:  16.08.2006 VIP izbora:  307 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana