Kulturna strana za subotu 27. 12.2009. najvece novine na Balkanu:

Prvi naslov:
Do državnosti Kosova preko kulture
Oni će brinuti o čitavoj kulturnoj baštini svih provenijencija na Kosovu, a mi imamo prava da brinemo o svojoj, kaže Zoran Garić, direktor Zavoda u Leposaviću

Drugi naslov:
Svet i pozorište Harolda Pintera
Ukupna zalaganja Harolda Pintera, na polju umetnosti, kao i u javnim,

Pravilo u Irskoj je da posle godinu dana boravka, tj. voznje s medjunarodnom vozackom dozvolom, morate da polazete vozacki ispit. Prvo polazete za Provisional Licence - samo test, a u roku od sest meseci od uspesno polozenog testa mora da se okusate u saobracaju.

Posto smo supruga i ja tu duznost obavili proteklog vikenda, krenuli smo u proceduru podnosenja zahteva za Provisional Licence (tada mora da zalepite na vasem vozilu znak L), sto podrazumeva

Odgovor Justine Mccarthy, novinarke lista Sunday Tribune

Kada jedan blog rezultira sa 502 komentara, kao što je to bio slučaj s blogom Zasto smo za svet i dalje parija?, onda to zaslužuje nastavak. Medjutim, kako je prethodna diskusija trajala predugo izgleda da smo svi svesni sopstvenih i rivalskih pozicija, pa bi sam nastavak diskusije bio deplasiran kao takav.

Kao neko ko voli izazove, nije me mrzelo da potražim gospodju Justine McCarthy i zamolim je da napiše

Na kraju, jedino je muzika bitna. Jebeš sve ostalo (Barbara, pre neki dan).

Pesma po kojoj ću pamtiti ovu godinu je „Touch Me I'm Going To Scream Pt.2"-My Morning Jacket.

Ovo je lista albuma koje sam slušao tokom 2008. Prvih deset ide baš ovim redosledom, a onda i ostali albumi gde redosled zaista nije bitan.

OKKERVIL RIVER - The Stand Ins
SILVER JEWS-Lookout Mountain, Lookout Sea
CUT COPY- In Ghost Colours
FLEET FOXES- Fleet Foxes
CALEXICO - Carried to Dust
THE DEARS-Missiles
MY MORNING

Dok sam sedeo u jednom lokalnom pabu pre neko vece, jedan irski prijatelj mi je rekao da je citao jedan clanak o Beogradu. Nisam bio posebno zainteresovan da o tome pricam, posebno jer vec u nekoliko navrata nailazim na clanke tipa "Beograd- najludji grad za nocni zivot", a i iskreno gusi me polako ta tema; a jel hladno kod vas, da li ti nedostaje sneg, da li ti nedostaje leto, kako zive Srbi i slicno. 

Kurtoazno upitah prijatelja, ubedjen da je neka laka tema, da li je pozitivan ili negativan tekst. 

- Oh, very negative!, rekao mi je. Zaista, iznenadih se ja a ni sam ne znam

Gost bloger: Filipov deda

„Uzeo deda svog unuka,metnuo ga na krilo”… i u ruku tutno cetkicu, pa nek’ slika sto mu milo bilo.
Filip je sav vazan povlacio linije i bojio vrlo pazljivo dijelove koje sam mu ostavio u uglu, na mojoj  jos nedovrsenoj uljanoj slici. Povremeno me je pogledao ispod oka kao nevjerujuci i ovu srecu,  sa jezikom koji je virio  izmedju zuba, dok ga  je stiskao i nisanio da precizno uradi

"Kada jebes, da li uzimas ucesce u jebacini, ili jebes?" - Milovan Jaukovic o nepotrebnim novinarskim postapalicama, tipa uzeo ucesce u dijalogu.

Dugo sam se, Mile, lomio da li da svoje poslednje pismo tebi pocnem onim tvojim legendarnim citatom. Ipak shvatio sam, na kraju, da ne bih o tebi pisao onako kakav zaista jesi bio, kada bas tu tvoju misao :) ne bih stavio kao nekroloski uvod. 

Nekroloski uvod!?

The Royal Hibernian Academy iz Dablina postavila je danas izložbu slika američkog umetnika Daniela Mark Duffija, a ono što od ovog događaja čini vest jeste portet gole spisateljice, novinarke i feministkinje Nell McCafferty, koji će posetioci moći da vdie kao deo izožbe.Mekafertijeva koja je prošle godine pristala da pozira Dafiju, kaže da je oduševljena slikom.

Idem sad u Dablin. Na koncert. Okkervil River, pisao sam jednom o njima

http://blog.b92.net/text/1931/You%20Can%27t%20Hold%20The%20Hand%20of%20a%20Rock%20and%20Roll%20Man/

Dakle, da se odmorim malo od svadja i prepucavanja na blogu, od Obame i Euleksa, crnaca i belaca, cigana i grobara, ksenofoba i homofoba.  Bre, glava pocela da boli od toliko svakakvih rasprava. Mislim se, ajd' sto me boli kada se svadjm sa nekim do koga mi stalo, al' sto bre da se kidam zbog

Dve stari bez kojih ne bih mogao da zamislim svoj zivot su muzika i sport (ovde ne pricam o porodici). To me pokrece, daje energiju i smisao zivotu. Nema lepseg osecaja nego kada proradi stomak, onako iz zadovoljstine. Meni stomak radi, za razliku od bivseg premira VdrK, iz najboljih namera i najlepsih emocija; kada posetim neki koncert, cujem stih, vidim enegriju na bini, ili kada neki sportista ucini nesto sto iz sporta porodi umetnost.

To