Savet za kulturu grada Novog Sada predložio je promenu imena gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u "Srpska pravoslavna velika gimnazija", pročitala sam na blogu Nebojše Milenkovića u komentaru bivše učenice ove gimnazije Gordane Čomić. I ja sam bivša učenica ove gimnazije, ali to sada nije uopšte bitno.

Osim toga, prenose mediji, predloženo je da se umesto fontane u školskom dvorištu postavi spomen-česma na kojoj bi bila dva mozaika "Hristos kao pastir" i "Sveti Sava blagosilja Srpčad".

Mariopan:

…da je to turbo-pravoslavlje potpuno se slazem ,ali svako ima pravo da bira i model i nacin svoje vere. Evo ja sam Pravoslavne vere ,krstena u crkvi na Kosovu ,od tada usla u crkvu samo kao gost na vencanjima i krstenjima. Moze se reci da i nisam neki vernik jer nista i ne znam o tome . Ali kada sam videla karikaturu patrijarha Pavla na golom telu neke glumice zgadila sam se. Pritom nisam videla karikaturu Proroka Muhameda zbog koje je svet zabrujao i nisam videla glavu Pape na golom telu neke glumice. Ako hocete da se narugate osecanjima nekog celog naroda a da to ne bude sankcionisano nego dozvoljeno i cak pozeljno ,onda cete razjuriti te mlade ljude koji su zapravo jedina snaga koja moze ovde nesto da promeni. Nece to uraditi niko spolja,mora to da uradi neko odavde ,iz Srbije i to mladi.

JK:

Pretpostavljam da ste svi videli snimke i čuli za izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju. Ne bih ovom prilikom da tvrdim da je ovako ili onako jer ne znam pouzdano.

Ono što znam je da je reakcija ljudi iz vlasti, hmmm, diskutabilna:

Deo vesti sa B92.net:

Dragan Jovanović svojim sugrađanima pokušava da reši svakodnevne probleme u direktnoj komunikaciji preko opštinskog sajta.

Tako se, među pismima, nalazi i apel grupe građana, koja je zabrinuta jer se u njihovom kraju grada zvanom Torovi planira izgradnja objekata za građane romske nacionalnosti, čemu se oni protive i traže zaštitu gradnočelnika.

On im na to odgovara: "Poštovani sugrađani, delim vašu zabrinutost, pre svega za vašu bezbednost i uslove življenja u vašem kraju, a povodom izgradnje 10-ak stanova za socijalno ugrožene grupe, među kojima je i određeni broj Roma."

"Najpre, prijatelji, vaš strah je bezrazložan. Objekat će biti skroz na dnu opštinskog placa, odnosno, skoro do samog jezera. Vašu ulicu ćemo koristiti za dovoz materijala."

"Po završetku gradnje, napraviće se zid opasan pletenom žicom, tako da će fizički njima biti onemogućeno da se kreću Ulicom Rade Blagojević."

"Ja Rome u centru grada da ostavim ne mogu, novac mi je već jednom propao, više stvarno ne mogu da oklevam. Vama garantujem da nikakve neželjene kontakte sa njima nećete imati", zaključuje predsednik opštine Topola.

Ili, neevropejstvo evropskih firmi i zašto imam potrebu da se tuširam
nakon kontakta sa kompanijom Telenor

Piše Aleksandar Karišik

Kako sam došao u situaciju da se tako osećam? Naprosto, tako što sam
potpisao ugovor sa Telenorom u Srbiji, uljuljkanom u opšte poslovne
manire i moral koji, na moju ogromnu žalost vladaju mojom zemljom.
Pošto se u naznakama nazire patriotizam, pokušaću da budem jasan i po
tom pitanju. Ja nisam patriota, ali volim ovo odakle sam potekao i duboko sam ubeđen da se domovina brani lepotom i znanjem i lepim vaspitanjem...

Drage moje i dragi moji, danas je taj dan. Danas je Vlasti rođendan.

Tek sam se probudila, pljušti kuša, bauljam, ne vidim ništa, tražim Vlastu...

...ne, ne, čekaj, prvo rođendanska muzika...

Vlastua, gde si hani?

I! Evo je Vlasta, priprema žurku, pravi najbolju moguću klopu i najbolje moguće kompilacije, već tri dana ne spava, kosa joj se malo poremetila, ali lice i dalje sije i osmeh i dalje seva:

Happy birthday dear!!! R.E.S.P.E.C.T.

Pa kaže Vlasta:

Damn! K vragu! Nisam mislila da si činim ovo jer je uzelo maha, ali ne mogu da odolim, nepopravljivo sam neozbiljna i volim žurke. Rođendane naročito, svoj najviše. Svi te zovu, čestitaju, žele najbolje, u centru si pažnje, torta, salate razne, party, pokloni. Pošto već jedno deceniju unazad, a možda i više, pravim velike žurke - znate one kao pre, sa puno sveta, a bez nameštaja, da ne mogu da sede već moraju svi da đuskaju - onda već početkom novembra počne da zvrcka telefon: «Vlasto, hoćeš praviti onaj vikend pre ili posle 26? Šta da obučem? Šta ćeš ti obući? Ko će sve doći? Jel treba nešto da ti pomognem? Jel imaš ajlajner? Da donesem onu moju salatu?...». Donesi. Svega mi lepog donesite.

Kako da vam kažem, čovek bi očekivao da nas, koji još uvek nismo odlučili da li da glasamo ili ne, ovi odlučni pokušaju da upišu na spisak sigurnih glasova. Ili da nas zamenare, ako smo za zanemarivanje. Jedino što nema nikakve logike jeste da nas vređaju i napadaju.

Ako smo nebitni s obzirom na cifre, onda nema logike da se ovi jaki uopšte bave nama. Ako smo ipak bitni, što se može zaključiti recimo prema raznim Internet prepiskama, onda smo potrebni, a ako ti neko treba onda se zna kako osnovna logika nalaže da se ponašaš prema njemu.

Nego, kada mi neko kaže „glasaj za Tadića da ne bi pobedio Nikolić“ osećam se kao da me neko uhvatio za kosu i zabio mi glavu u kanalizaciju.

Danas u 14 i 49 na prvom programu javnog servisa možete da gledate reprizu prvog dela, a večeras u 21 i 10 drugi deo emisije 48 sati svadba u kojoj ekipa produkcije Emotion daruje venčanje iz snova čoveku koji tuče svoju buduću suprugu.

O tome sve vreme u emisiji pričaju svi, njegovi i njeni roditelji, strina i tako dalje. Njena majka priča kako i nju ceo život tuče muž i kaže nešto u stilu: Pa nisam baš dobijala batine, ali padne po koji šamar. Posle svih ovih razgovora voditeljka i snimatelj idu sa mladom i mladoženjom, sa sve osmehom, da kupe burme, venčanicu, cipele... Posle toga neki ljudi su montirali ovu emisiju, ima osim voditeljke i snimatelja valjda i neki urednik, neki producent, lektor, titleri. I nigde nije zapelo, koncept emisije je u širokom luku prošao pored savesti svih ovih ljudi.

Da ne bude zabune, mene uopšte ne zanima šta proizvodi Emotion, ali me i te kako zanima kakve emisije otkupljuje javni servis, koji svakog dana podseća da je uputio tužbe protiv onih koji ne plaćaju pretplatu, kako bi zaštitio interes ?! onih koji plaćaju.

Sinoć se tako dopisujem ovde po blogu i nikako da se pomerim od kompa kako bih utulila rts program (ja volim rts, samo se pravim:) i evo šta sam sve lepo i pametno čula:

- kraj Dnevnika 2, prilog o tome kako su kod nas počeli da rade operacije koje će gluvima vratiti sluh. Vesela i ponosna spikerka govori kako se ove operacije rade u svetu već 20 godina i kako je najbolje da se urade što ranije u detinjstvu dok deca još uče da govore.