Ala vreme leti! Eto aprila,1902.godine Radoje Domanović je napisao ovu satiru i dok si udario dlanom o dlan prođe čitav vek,a Radoje ga baš zabidžio!Svašta!

Radoje Domanović

R.Domanović

RAZMIŠLjANjE JEDNOG OBIČNOG SRPSKOG VOLA

Raznih čuda biva u svetu, a naša je zemlja, kao što mnogi vele, plodna čudima u tolikoj

Dragi moj Pero,

ne sećam se kada smo se upoznali, ali znam da smo od-uvek mislili isto ili bar slično. Tamo od negde 90-tih oglašavali smo se na različite načine, ti u tvom, a ja u svom stilu. Ponekad, iskren da budem, za-smetala mi je tvoja prečesta upotreba glagola, koji su obično sastavni deo psovke, ali trebalo mi je vremena da se moje "uho" na tebe takvog navikne. Ne sećam se, osim tebe i Zorana Radmilovića (kao Radovana III) nikoga drugoga, kome je psovka, pa makar i najsočnija, nekako delovala sasvim drugačije, duhovito, ponekad ironično ili cinično, ponekad iz

Prvi april je idealan dan  za stupanje na snagu bilo čega, jer uvek postoji mogućnost da se izvadite "da ste se samo "šalili", te jednim  aprilililili možete izbrisati sve prethodno rečeno.

" Mož da bidne, ali ne mora da znači..."

APRILILI

Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija je po svoj prilici još jedna "kalaj rabota" jer je i on usvojen za nekog drugog, a ne za nas, za Srbiju, a posebno NE  za funkcionere ili političku nomenklaturu na vlasti.  I ta prokleta Evropa što nas tera da donosimo  zakone, tek koliko da postoje, bar na papiru.

A nesrećni Radoje Domanović, koga sam već previše puta citirao, pre stotinak godina je napisao:

E sad nam je laknulo, jer smo konačno videli da su se dve Srbije pomirile....

Kamen na srcu, postao je kamen temeljac!
Mashala!

Dve lopate, jedna rupa!

Dragan Djilas i Velja Ilic

Foto:V.Novosti

Karaoke presle sa B92 na Pink......

Nedelja, rano jutro! Volim da ustanem pre svih, pre prvih petlova, kako se nekada govorilo, da popijem prvu jutarnju kafu, uz obavezno čitanje novina. Obično, nakon tog, već višedecenijskog rituala, skoknem do pijace, malo protegnem noge, kupim što je potrebno za sledeću nedelju, sretnem ponekog poznatog koga nisam video poodavno...i sve u svemu, ništa posebno, jedan običan miran dan, kakav nedelja i treba da bude!

I ove nedelje je sve bilo isto. Krenuh kolima ka gradu (stanujem na par kilometara izvan grada) ka pijaci. Obično u to vreme nema baš puno sveta na ulici, pa

Zašto bi neka svadba mogla da bude tema Bloga? Zašto bih o tome pisao, a i zašto bi to nekoga izvan kruga rodbine i prijatelja to i zanimalo...Uostalom svakog vikenda ili kad god već, venčava se stotine njih, zar ne....? Ni sam nisam ljubitelj kolektivnog prangijanja, poskakivanja i podvriskivanja, valjda kad se dodje u neke godine na sve se gleda sasvim drugačije..No, ipak bio sam gost na njihovoj svadbi, Mirka i Nene...

Kad je tesno u grlu!

Hm, baš nas poterala ova Nova! A sve nam je lepo počelo, sa vatrometom, koncertima po trgovima i drugde, pečenjem i pucnjavom, kad nam braća Rusi, ili Ukrajinci, ili ovi naši (krivicu neka svali ko na koga hoće, po volji) zaviše slavine za gas! Bar kod nas koji smo zavisnici od gasa, a ima nas, krete čitava hajka na komšije ili rodjake koji imaju alternativno grejanje, ako već sami nemamo „smederevce“, šporete na lož ulje...Kao u ona stara dobra vremena, pod Miloševićem u vreme restrikcija svega i svačega, kad smo......al ajd sad da se toga ne prisećam!

Pošto sam poodavno svestan da živim u Srbiji i da moram da budem vazda na oprezu, setih se da u šupi (ostavi za ugalj i drva) imam nekoliko metara drva, koje sam sačuvao, kao i adekvatan kotao, na prelasku iz XX. u XXI vek.

Nikad se ne zna!

M.Paunovic Paun

      Blog posvećen preminulom Milanu Paunoviću-Paunu, profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu i nekada direktoru Studentskog kulturnog centra u Beogradu!

            Davne su to bile godine (početak 80-tih, prošloga veka) kada sam započeo svoju karijeru, odmah nakon služenja vojnog roka (kako se to kazivalo), na Univerzitetu u Kragujevcu, pri tada OKUD-u „Svetozar Marković“. Priznajem nije to bilo ono što sam očekivao, jer je to kulturno umetničko društvo imalo razvijen samo folklorni ansambl (sa orkestrom i pevačima), dok su pozorište, film, da ne govorim o rok muzici, stripu, fotografiji ili primenjenoj umetnosti, tribinama....postojali tek, tek u tragovima. Uzor mi je bio Studentski kulturni centar u Beogradu, koji  se već tada isticao kao moderna institucija u kulturi, sa bezbroj zanimljivih programa i sadržaja koji su odskakali od stereotipnih i ideološko podobnih, manje - više, ostalih institucija kulture.

Ivan Djuric

„VLAST, OPOZICIJA, ALTERNATIVA“

Utorak, 30. juna 2009. u 19.00 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Paviljon „Veljković“, Birčaninova 21)

O knjizi govore:

-          Olivera Milosavljević

-          Dubravka Stojanović

-          Branislav Kovačević

-          Dragoljub Petrović

-          Filip David

Moderator – Sonja Biserko