Ja znam da ovaj tekst neće svima biti ugodno pročitati.

No i ne treba pisati da bi svima bilo ugodno nego da sebi postave pitanja oni koji razmišljanu. To je svakako manjina, od kada svijet postoji, jer da nije tako, svijet ne bi imao problema.

Dakle, u mom rodnom gradu jučer je održana jedna skaradna proslava. Skaradna po više elemenata i po više razloga, a opravdana jedino u skladu sa hajdučkom, balkanskom logikom, gdje pobjednik ima pravo da ruši, razara, pali, pljačka, iseljava, naseljava, a sve u ime nacije i svetinje nacionalne države kao ideala devetnaestog

Postoje porazi i oni su deo svake egzistencije, bilo da su u pitanju društva, države, narodi, male društvene grupe ili svako od nas pojedinačno. No, nisu svi porazi isti. Postoje u istoriji brojni primeri kad je poraz uslov napretka  jer je otrežnjujući i upućuje ljude na promenu ponašanja i svesti kao ključnih uslova boljega u budućnosti. Nemačka je tu najbolji i najslikovitiji primer.

Danas, u vreme kad Evropa obeležava i proslavlja sedamdeset godina od pobede nad fašizmom i na vrednostima te pobede gradi celokupnu arhitekturu modernoga života, u Srbiji

Čudne poruke šalje naša politička klasa. Najpre se "poput babe koja se češlja dok selo gori", bave u punom državnom i stranačkom kapacitetu izborima u jednoj gradskoj, beogradskoj opštini, potpuno nebitnoj u sistemu predstavljajući tu stupidariju kao pitanje od najveće državne važnosti. Radnja ravna onoj u kojoj bi recimo ozbiljan čovek tvrdio kako mu je važnije imati solidne pertle na cipelama nego imati dobar i nov auto.

Predsednik države, ministarka sporta i još neka ekipa hvali se javno kako će sa zadovoljstvom platiti kaznu sudiji za prekršaje zbog konzumiranja

Gledam ovo dizanje atmosfere oko "Parade Ponosa" i moram reći da me sva događanja asociraju na ono što smo imali prošle godine.

Parada je zakazana za 10. oktobar. Dačić se, kao i prošle godine kune da će policija zaštititi učesnike, imovinu i šta ti ja znam šta sve neće štiti..Njegov drugar "Palma" priča što i lani s tim što ove godine dodaje da će u kući isključiti struju da ko od neposlušnih ukućana ne bi slučajno uključio TV..što je sigurno, sigurno je.

Poverenica za zaštitu od diskriminacije traži uzdržanost u izjavama. Čiplić priča što i

Gledao sam sinoć "Insajder". Ispunio je moje očekivanje i mislim da je to snažan udarac ekstremnoj desnici i neofašistima u Srbiji, koje nikako ne treba podceniti, pogotovo ne danas kad postoje socijalni uslovi da rastu.

Osim toga, na ruku im ide i država koja ih blago tretirata, nekad zbog slabosti insitucija, a nekad i zato što ih neki delovi države koriste za izvesne, njima poželjne događaje. Neredi na "paradi ponosa" i utakmici reprezentacije u Italiji su verovatno naručeni od interesnih grupa u Srbiji. Dodatno, u srpskom društvu postoje značajne snage kojima nikako ne

 Intervju sa Filipom Davidomkoji sam objavio u zagrebačkim Novostima, 13. februara. 

 

NIN-ova nagrada je važna stavka u srpskoj književnosti i kulturi, a vi ste kao ovogodišnji dobitnik izjavili da je ona bitnija za knjigu nego za autora. Kako to da tumačimo?

Onoga časa kada je knjiga napisana, objavljena i pojavila se u izlozima knjižara, pisac se povlači i knjiga počinje svoj samostalni život. Pisci često jednostrano tumače svoje knjige. Pažljivi i dobri čitaoci otkrivaju i neke druge slojeve priče, kojih pisac možda i nije

Na samom početku ovoga posta želim da uklonim svaku nedoumicu. Poštujem Vladu Divca i sve ono što je postigao u sportu i životu. Poštujem njegova patriotska, humanitarna i druga nastojanja da ovu zemlju učini boljom i molim da se kod potencijalnih komentatora to ne dovodi u pitanje jer to nije tema.

Tema je nešto potpuno drugo i što se toga "drugoga" tiče mogu kazati da pišem kao neko ko se dvanaest godina bavi problemom izbeglištva i prisilnih migracija na različite načine, vrlo sistematski, po čitav dan, nekad aktivistički, nekad pišući, nekad zagovarjući, nekad

Pre nedelju dana u prepisci na jednom forumu, prognozirao sam da cenjeni kolega Zokster na ovom našem blogu neće ostati duže od nedelju dana. Da budem precizan - rekao sam mu - "ja ti dajem najviše nedelju dana." Odbacio je takvu mogućnost i ponudio mi je opkladu, pa smo se dogovorili - ako se moje zle slutnje ostvare, on meni duguje bocu vina, a ako ne ostvare, ja njemu Milka čokoladu od 300 grama. Samo da napomenem pre nego što dalje razvijem priču, da ja Zokstera u životu nisam sreo i da sa njim nemam nikavih privatnih relacija. Poznajem ga samo sa bloga, tekstova koje je objavljivao

Evo, 4. maja će službeno, trideset godina da je umro Josip Broz Tito. Neslužbeno, možda se njegova smrt dogodila koji mesec ranije, a možda i nije. Ispričaću tokom ovoga teksta jedan detalj koji mene upućuje da je verovatno umro u februaru, ali to nije najbitnije za ono što zapravo želim ispričati.

U momentu kad je objavljeno da je Tito umro, nalazio sam se u vojsci, u Ribnici na Dolenjskom, varošici oko 40 kilometara udaljenoj od Ljubljane. Lepa je Ribnica. I sada se sa nostalgijom prisetim nekih detalja iz jednogodišnjeg života tamo. Recimo, sedenja "Pri Cenetu", Marijaninih

Na televiziji svog budućeg koalicionog partnera Palme, gostovao je večeras ministar spoljnih poslova i veliki potrošač kerozina ( po sopstvenom iskazu već dva meseca ne izlazi iz aviona), Vuk Jeremić. U Jagodinu nije mogao avionom, nego verovatno kolima, ako u međuvremenu gazda Palma nije izgradio aerodrom. Prilikom