Gledam danas centralne Vesti B92 i prilog posvećen intervjuu Ratka Kneževića objavljenom u podgoričkim "Vijestima". I sad, lično, taj intervju ne uzimam zdravo za gotovo. Ima tu svašta. Od ličnih obračuna, do iskaza plasiranih iz čistih ekonomskih, klanovskih, političkih i drugih interesa. Može se o ovome

Čini se da od jutros imamo ozbiljnu političku krizu. Putuju pisma između kabineta Predsednika i generalnog sekretarijata vlade. Licitira se da li prvo treba da se sastane skupština ili da se sastane vlada.

Ovome još treba dodati da je RIK na zahtev predstavnika iz DSS-a odložila proglašenje Tadićeve pobede, i to tako što je poništila izbore na jednom glasačkome mestu u Boljevcu. Dakle, čekaće se još dve nedelje jer na tome mestu gde glasa ukupno 300 ljudi neko je glasao sa ličnom kartom isteklom u januaru, što je DSS aktivista uredno prijavio a RIK našao za shodno da

Pre nedelju, dve, napisao sam da ću "pustiti" Tadića da pobedi bez moga glasa. Dakle, pre svega prognozirao sam njegovu sigurnu pobedu, pogodio čak i razliku ( doduše ne tačno u broj jer sam rekao da će biti 150.000 a bilo je 128.000).

I Boris je pobedio Nikolića. Boris je predsednik. Euforija traje. Evropa zdaj...o))  I Srbija i svet što bi rekao Milan Milutinović, ili i EU i Kosovo što bi rekao Tadić.

Svi su danas zadovoljni. Demokrati jer su "pobedili", radikali jer su "izgubili", dijaspora jer je napravila nešto viška za Tadića, Koštunica jer će i dalje

U sinoćnoj emisij Olje Bećković mogli smo gledati kandidate za gradonačelničku funkciju za grad Beograd, odnosno ljude koji na svojim stranačkim listama preferiraju vodeću ulogu u gradu zavisno od rezultata koje postigne njihova lista i tzv. "koalicionog kapaciteta" koje stranke imaju.

Ne volim komentarisati Oljine emisije, ali sinoćna je bila veoma znakovita, toliko da je ogolila neke odnose, neke prikrivene namere političke klase, te ljudima sa malo izoštrenijim osećajem za politiku pokazala kuda bi stvar nakon izbora mogla krenuti.

Elem, kako sam ja video dvočasovnu

Jutros mi se javio moj prijatelj Goran Despotović, član Izvršnog odbora Saveza antifašista Srbije.

Poslao mi je najnovije saopštenje i razmišljanje antifašista na temu Kosova koje ću postovati na mom blogu jer zaslužuje pažnju britkošću razmišljanja i preciznošću pojmova sa kojima se, desetinama godina u javnosti i od strane nacionalističkog dela političke elite, manipuliše na najtragičniji način.

Inače, Savez antifašista je aktivan. Jučer su bili u Zrenjaninu i osnovali podružnicu, a spremaju se i za Sombor, da na licu mesta kažu šta misle o fašističkim

Prođe već nekoliko dana od velikog incidenta koji je je priredio ruski ambasador Konuzin. Službenih reakcija nema.

Delovala je njegova dreka, a nije prvi put da se ovako ponaša, kao da je gubernator Srbije. Kao da je Srbija, mada nam to niko još nije rekao, ako ne računamo onu svojevremenu javnu želju Tome Nikolića, postala stvarno ruska gubernija.

I kako ne zažaliti za Titom, odnosno načinom i dostojanstvom sa kojim je on vladao ovom zemljom. Za njegova vakta, ovo se ne bi moglo dogoditi, a da se kojim čudom i dogodilo, takav ambasador ne bi mogao ostati u zemlji

Stižu čudne vesti sa severnoga Kosova.

Tamo su raspoređene značajne međunarodne vojne i policijske snage. Stižu vesti da se po Severnoj Mitrovici dižu kontrolni punktovina svakih pedeset metara.

Jučer su izgleda usledila hapšenja nekih lica povezanih sa kriminalom, a govori se o još nekim potragama.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=10&dd=06&nav_category=640&nav_id=463392

E sad, Koha Ditore, novina koja ima kredibilitet spekuliše o 20 ruskih specijalaca koji su ušli na sever Kosova sa namerom da destabilizuje stanje.

Meni

Sad je potpuno izvesno kako će se razvezati radikalski čvor. No važnije od toga je - zašto će se to dogoditi i zašto je Toma Nikolić odlučio da svom kumu Voji kaže - aufiderzen. Šta je zapravo izazvalo raspad i koji su se to bitni politčki činioci zgusnuli da gledamo ovo što gledamo ?

Odmah da kažem, Toma Nikolić nije ništa bolji danas nego li je bio jučer, mada ja volim da se SRS rasuo iz razloga koje sam u prethodnim postovima naznačio. Isto tako, Vojislav Šešelj je u pismu koje je napisao iz Haga, u jednoj stvari u pravu. U pravu je kad kaže da je za raspad bio

Sutra je 4. avgust, dan koji je bitan u mom životu, ali i dan koji je ušao u lični život svih Srba iz Krajine, dan koji je ušao u istoriju kao veliki dan nesreće srpske zajednice u Hrvatskoj, i svakako dan o kome će se još razogovarati, kako na nivou država i naroda kojih se ovo tiče, međunarodnih institucija i suda u Hagu.

Napominjem da sam tekst napisao negde u februaru 1996. godine dok mi je sećanje na događanja bilo potpuno sveže,iako je sveže i dan danas i nadam se da će biti sveže dok sam živ, a da je objavljen u mojoj knjizi "Kavez- Krajina u dogovorenom ratu",

Svašta je moguće u ovoj našoj zemlji....Zaista svašta.

Evo vesti od danas...

Okružni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu vođi neonacističke organizacije Nacionalni stroj, izrečenu po tužbi novinara Dinka Gruhonjića jer, pazite ovo, "Davidović nije dobio svu dokumentaciju na ćiriličnome pismu"..

Prvostepena presuda po Gruhonjićevoj tužbi izrečena je 2007. godine, a njome je Davidović bio dužan platiti 500.000 dinara za povredu časti i ugleda tužitelja izrečene u knjizi "Nacionalni stroj". Okružni sud u Novom Sadu čekao je dve godine da donese ovaku