Naslov, verujem, zvuči intrigantno. No, radi se os sasvim konkretnoj stvari. Ljudi pobrojani u naslovu ili njihove porodice bili su pre drugog svettskog rata, 1941. godine, akcionari Srpske banke u Zagrebu.

Pored Tesle, Andrića, Meštrovića i porodice Izetbegović, akcionari te banke bili su Mihailo Pupin,Jovan Jovanović Zmaj, Simo Matavulj, Vlaho Bukovac, Isidora Sekulić, Stevan Sremac, Laza Kostić i mnogi drugi pojedinci i njihove porodice.

Banka je imala 6.700 deoničara, koji su posedovali 570.000 deonica. Niko nije imao više od 12.000 deonica dok je većina akcionara imala oko 20. Danas je teško kazati koliko je banka vredela, ali ima eksperata koji tvrde da vrednost nije manja od  200 miliona dolara, bez toga da se računa njeno učešće u "Trepči".

KUNDAK BOŽE KAURINA

O njemu dugo nije bilo ni jednoga glasa.Poslednji su ga živog videle komšije već smeštene na karoseriju traktora Maće Kopača, kad su, četvrtog avgusta devdesetpete, uveče, krenuli u izbeglištvo.

Božo Kaurin je stajao kraj traktora i na pozive da mu se pomogne da se popne na karoseriju, odlučno  je  odbio, onako kako je on to znao i gde svaka rasprava i ubeđivanje postaju suvišni.

-         Neću, rekao je.

-         Njihova vojska će sutra biti tu, kazao mu je Maćo.

-         Neka bude, što ću im ja. Imam 87 godina i nije me briga.

Godinama, svakoga 20. oktobra  odem na groblje Oslobodioca Beograda.  Istom stazom u krug obiđem humke i spomen ploče sa imenima hiljada vojnika što dadoše svoj život za Beograd i osolobođenje od fašizma. Ateista sam i ne palim sveće, ali ćutanjem i mislima usmerenima ka oslobodiocima dajem svoj mali doprinos opštem poštovanju koje su zaslužili. Smatram tu kulturu sećanja svojom moralnom obavezom.

Beograd su tog 20. oktobra, 1944. oslobodile jedinice NOVJ i jedinice Trećeg ukrajinskom fronta Crvene armije. Već sledećeg dana, najpre VI lička, a onda

Pre skoro dva meseca, rekao sam da se neću javljavati na ovome blogu sve dok Vladimir Petrović bude VIP autor. Povod je bio tekst koji relativizuje ratne zločine i ogromna podrška koju je imao od strane blogera.

No, današnje hapšenje Gorana Hadžića je ipak stvar koja je učinila to da prekršim obećanje. Prosto, mislim da je sadržaj onoga što hoću da kažem po važnosti prioritetniji od  moga ličnoga protesta, zapravo, da dopunjava moju prvobitnu reakciju.

Kao što je širom auditorijumu na ovome blogu poznato, ja sam Srbin iz Hrvatske i tamo sam živeo i silom

Jedan od mojih "favorita" u DS-u je ministar Oliver Dulić...genije prostornog planiranja, efikasnog izdavanja građevinskih dozvola i uvođenja urbanističkog reda u Srbiji. Sve to čovek efikasno i promišljeno postiže da se možeš samo diviti, a ostaje mu vremena da kroz razne firme u svome vlasništvu trguje sa državom.

Danas je 4. avgust, dan koji je bitan u mom životu, ali i dan koji je ušao u lični život svih Srba iz Krajine. To je dan koji je ušao u istoriju kao veliki dan nesreće srpske zajednice u Hrvatskoj. To je svakako dan o kome će se još razogovarati i koji ostaje ne samo nerazmršeni deo srpsko – hrvatske istorije, nego potreba da se te države, njihovi političari i njihove elite ozbiljno pogledaju u ogledalo. U to ogledalo će biti potrebno pogledati, ne da bi se reklo ko je lepši i veći, moralniji i više u pravu, nego da se kaže istina kao uslov da Srbi i Hrvati kao i drugi narodi

Jučer sam na blogu Jelene Milić napisao da je pod izvesnim uslovima moguće da izađem na izbore u drugome krugu. Jedan od tih uslova je bio da vlada ne proda direktnom pogodbom NIS ruskoj državi, odnosno Putinovim oligarsima. Već danas svaka moja dilema je razrešena. NIS je odlukom Tadića dat Rusiji tako da u Srbiju dolazi još jedan monopolista, prema kojem će i sam Mišković izgledati kao mala maca. Vidim da je ta odluka obradovala Tadićevoga protivnika, "vojvodu" Tomislava koji je odmah dohvatio pero i napisao Putiu pismo ljubavnoga sadržaja, utrkujući se u ulizništvu sa donosiocima

Danima već traje "fajt" između Vatikana i Hrvatske. Da, dobro ste pročitali...Između Vatikana i Hrvatske. Takav "fajt" da je Papa danas sastavio oštro saopštenje u kome je upozorio hrvatske vlasti "da se ne mešaju u crkvene stvari".  E, sad, ima li u Hrvatskoj neko petlju da kaže Papi i katoličkoj crkvi da se ne mešaju u državne poslove i da je jedna od najvećih civilizacijskih tekovina odvajanje crkve od države, čisto sumnjam..Poslednji Hrvat koji je za to imao do kraja petlju zvao se Josip Broz.

Tito, dakako.

Pre samo dva meseca, Papa Benedikt XVI posetio je

E, danas sam duže odspavao jer sam imao obaveza do 4 ujutro, Bio je to dan u kome sam zaista bio na nogama čitava 24 časa.Radikali izgubili izbore, njihove čelnike to nije mnogo iznenadilo jer drugome se nisu ni nadali, ali to je iznenadilo ostatak stranačke mašinerije, gurnulo ih u depresiju i podstaklo da se frustrirano ponačaju. Kao predsednik jednog biračkoga odbora to sam osetio na vlastitoj koži. Spadam u one koji su uspeli da se najbrže razduže jer sam na vreme i efikasno priredio svu dokumentaciju potrebnu za takav rasplet ( što nije teško osobi koja zna osnovnoškolsku

Zoran Živković, nekada zamenik predsednika DS-a i zadnji srpski demokratski premijer, koji je uporište u DS-u izgubio pre izbora iz decembra, 2003. godine, te na stranačkim izborima iz februara 2004. godine bio ubedljivo poražen od Borisa Tadića, danas je dao intervju Blicu. Hronologija toga Živkovićevog stranačkoga poraza je zanimljiva ali trenutno nije tema.

Taj intervju mi se na neki način čini indikativnim, jer, bez obzira što je Živković često kritikovao politiku Tadića, kohabitacije, šurovanja sa Koštunicom i slično, u principu je ostajao lojalan stranci, bar