Pre nedelju dana u prepisci na jednom forumu, prognozirao sam da cenjeni kolega Zokster na ovom našem blogu neće ostati duže od nedelju dana. Da budem precizan - rekao sam mu - "ja ti dajem najviše nedelju dana." Odbacio je takvu mogućnost i ponudio mi je opkladu, pa smo se dogovorili - ako se moje zle slutnje ostvare, on meni duguje bocu vina, a ako ne ostvare, ja njemu Milka čokoladu od 300 grama. Samo da napomenem pre nego što dalje razvijem priču, da ja Zokstera u životu nisam sreo i da sa njim nemam nikavih privatnih relacija. Poznajem ga samo sa bloga, tekstova koje je objavljivao

Eh, vraćam se noćas iz Zrenjanina...Bio poslom, lepo sam se proveo...Bio sa prijateljem, sreli još neke drage ljude, obavio posao...Dan potpuno ispunjen.Na kraju, Zoki i ja bili u Ečkoj, u kafani uz put,  na srnetini.Pili lepi roze iz podruma Aleksandrović. Na žalost samo jednu bocu....Zoki nije dao da naručimo drugu..Vozio i izvlačio se na odgovornost.Rekao, uzmi ti, ali ja neću više ni kapi. Kakvog je smisla imala druga boca ako piješ sam. I nisam hteo. Naručio baklave za kraj. A i sad mislim da smo trebali popiti još jednu bocu rozea.. Ali to mogu sutra reći Zokiju. U ostalom,

Nema dana a da nam vlast ne podari bar jedan apsurd, tek toliko da ne bi zaboravili gde živimo. Ovaj poslednji je ipak bez premca, bar po formi.

Dakle, državni sekretar u najbrojnijem ministarstvu Vlade Srbije, onom Dinkićevom, a zove se Ćirić, razmislio kako da priloži svoj doprinos u borbi protiv krize i smislio sledeću stvar - treba obustaviti sva suđenja vezana za radne sporove i isplatu svih naknada koje po pravosnažnim presudama padaju na teret poslodavaca -.

U skladu sa svojim viđenjem podele vlasti seo je i napisao pismo kolegi državnom sekretaru u ministarstvu

KUNDAK BOŽE KAURINA

O njemu dugo nije bilo ni jednoga glasa.Poslednji su ga živog videle komšije već smeštene na karoseriju traktora Maće Kopača, kad su, četvrtog avgusta devdesetpete, uveče, krenuli u izbeglištvo.

Božo Kaurin je stajao kraj traktora i na pozive da mu se pomogne da se popne na karoseriju, odlučno  je  odbio, onako kako je on to znao i gde svaka rasprava i ubeđivanje postaju suvišni.

-         Neću, rekao je.

-         Njihova vojska će sutra biti tu, kazao mu je Maćo.

-         Neka bude, što ću im ja. Imam 87 godina i nije me briga.

Večeras sam bio gost na večeri kod burazera Nikole, na Lionu, u Rakićevoj ulici. Porodično, dakako. Stigao nam je iz Knina burazer, brat Savo ( imam i ja brata Savu, ne samo Jelena..o))). Doneo svakakvih đakonija iz Dalmacije,pun gepek,uprkos granicama i carinama, da podelimo.Savo se inače u Knin vratio 1998. godine, živi tamo i bavi se onim čime se i ranije bavio. Drži automehaničarsku radionicu. Dođe u Srbiju dva puta godišnje, bude po desetak dana i pali nazad. Od stvari koje nam je doneo izdvajam vino iz našega vinograda, koje se u nedostatku boljega naziva zove "žutina". Vino

Slobodan Homen je istinski šampion čudesno tupavih objašnjenja. No ovo današnje, nakon što je "skinut" pečat tajnosti sa slučaja Kovačević za koplje je iznad svega što je do sada izgovorio.

Najpre, tu nikakve tajnosti nije ni bilo. Sve što je "Borba" napisala onomad kad su tamo poslali policiju sad je i on saopštio. Naravno uz vrlo "inovativna" objašnjenja.

I kaže Homen ovako... Vlada je 11. marta uplatila 900 hiljada dolara na račun porodice Brajana Štajnauera.

Da je tu stao, sve bi bilo mnogo lakše. Već je pre toga predsednik Tadić

Ne znam kako bih počeo ovu priču. Danas mi je umro ujak, Dušan Kalat. U Kninu, u svojoj kući. Čovek je imao ozbilje godine. Nepunih 88. I nije se dogodilo ništa neočekivano. Bio je u postelji više od godine. Kazao mi skoro brat, njegov sin Željko - moguće je brzo, slabo je.

I javio mi Željko. Eto - kaže - danas, burazeru.Ugasio se kao svijeća. 

Kad ti umre neko drag i tvoj, uvek imaš nečistu savest. Ma kako dobar i pažljiv bio.Uvek se setiš nečega što si propustio.  I zato bih hteo da smrt samo trenutak pričeka, da kažem mom ujaku. nešto što mu nikad nisam rekao. A govorio sam mu svašta, osim da ga volim. U surovom krajiškom svetu ta lepa reč se retko koristila.I danas mi je tako žao što sam bio kukavica koja to nikada nije izgovorila.

Pre skoro dva meseca, rekao sam da se neću javljavati na ovome blogu sve dok Vladimir Petrović bude VIP autor. Povod je bio tekst koji relativizuje ratne zločine i ogromna podrška koju je imao od strane blogera.

No, današnje hapšenje Gorana Hadžića je ipak stvar koja je učinila to da prekršim obećanje. Prosto, mislim da je sadržaj onoga što hoću da kažem po važnosti prioritetniji od  moga ličnoga protesta, zapravo, da dopunjava moju prvobitnu reakciju.

Kao što je širom auditorijumu na ovome blogu poznato, ja sam Srbin iz Hrvatske i tamo sam živeo i silom

Velikan Cerske bitke

Moj je utisak da se tome događaju, kao i još nekim značajnim događajima u našoj istoriji daje malo pažnje, odnosno ne daje se ona pažnja koju objektivno zaslužuje.

Pobedom

napušta šupalj čamac

Pravo da vam kažem očekivao sam to od čuvenog odlaska političke elite