Danas i ovde, u gradu Beogradu, 130 romskih familija, odnosno oko 700 ljudi ograđeno je žicom da bi se postigao efekat Potemkinovoga sela, da ne bi organizatorima Univerzijade bilo neugodno što postoje takva naselja, da studenti - sportisti iz stotinjak zemalja sveta to ne bi videli.

Nekoliko sati sam danas razgovarao sa dvojicom ljudi, Roma sa Novoga Beograda. Sreo sam ih odvojeno i nezavisno jednoga od drugoga u dva različita kraja grada. Ispričali su mi u detalj identičnu priču. Ljuti su, povređeni i besni.

Tri romska naselja na Novom Beogradu su ograđena i napravljena

Prošlost je čudna stvar, kao i sećanje. Selektivno. Sećamo se uglavnom bliskih i prijatnih događaja, ili pak onih izrazito teških i neprijatnih. Zanimljiva je stvar kad su sećanja i prošlost u pitanju da se po nekad setiimo i onoga što smo potisnuli, a decenijama nam nije palo na pamet.

Čitam danas "Politiku" i negde na 19. strani naiđem na tekst o tome kako je obnovljena kafana "Tošin bunar", zapravo, "Džakarta", kako se zvala u mojoj i mladosti joše desetina hiljada nekadašnjih žitelja i žiteljki  "Studenjaka" na Novom Beogradu.

U reportaži o obnovi kafane, ima malo preterivanja, poput onog da su tu dolazili Tito i Sukarno, ali ne nikako da je imala sjajan roštilj i da su se u njoj dobro zabavljali studenti, naročito nakon položenog ispita ili diplomiranja.

Postoje porazi i oni su deo svake egzistencije, bilo da su u pitanju društva, države, narodi, male društvene grupe ili svako od nas pojedinačno. No, nisu svi porazi isti. Postoje u istoriji brojni primeri kad je poraz uslov napretka  jer je otrežnjujući i upućuje ljude na promenu ponašanja i svesti kao ključnih uslova boljega u budućnosti. Nemačka je tu najbolji i najslikovitiji primer.

Danas, u vreme kad Evropa obeležava i proslavlja sedamdeset godina od pobede nad fašizmom i na vrednostima te pobede gradi celokupnu arhitekturu modernoga života, u Srbiji

Neću vas smarati Mićinom biografijom, ali samo da kažem, koliko da vas uvedem u priču, da mi je bliski rođak, sin moga najstarijeg strica Vase i moj vršnjak. Živi u Australiji već 14 godina, gde je treći put oženjen (voli se često ženiti). Iz svakog braka ima po jedno dete.Najstarije ima 23 godine, a najmlađe tek 4. Mića spada u red veoma racionalnih ljudi. Kad smo imali 5 godina, ja sam utripovao da mogu uhvatiti svraku i u taj uzaludni posao uključio i njega. Dan, dva je jurcao samnom po dedinoj livadi, pentrao se na hrastova i jasenova stabla, čvornovata, ne mnogo visoka i

Našu vlast kao da totalno napusta razum. Kao da su mu kazali "laku noć" a da to još ne vide. Evo, danas su, prema "Blicu" hteli da uđu u "Borbu" a sve ne bi li saznali ko je "provalio" državnu tajnu, odnosno ko je to bio razuman i moralan, pa je kazao medijima veliku sramotu ove Vlade i Borisa Tadića kao šefa "svega i svačega" u Srbiji.

Pa evo šta kaže "Blic" o tome...

Policija otkazala posetu dnevnom listu Borba

Autor: Beta | 21.02.2009. - 18:28