Pre par meseci zove me žena iz mog zdravstvenog osiguranja.

- Dobar dan, ja sam XY iz ŠKLJ-Osiguranja. Da li razgovaram sa gospođom Gall?
- Da.
- Jelenom Gall?
- Da.
- Veoma mi je drago, gospođo Gall. Sigurno ste čuli da zdravstvena osiguranja u Švajcarskoj poskupljuju. (pauza, puštam je da odradi obavezni deo) Da li ste čuli?
- Da, naravno da sam čula.
- To je strašno, zar ne? (pauza) Halo?
- Da, to je strašno.

Privirim malopre na Facebook i imam šta da vidim - desetak mojih jugo-prijatelja okačilo linkove na tekstove u hrvatskoj štampi o planu ustaša da dođu u Srbiju. Ne, ne, ne da bi ratovali, ne brinite, nego da bi sa domaćinima četnicima popričali. A o čemu? Rizikovaću da citiram index.hr:

„Neposredan povod 'svakidašnje jadikovke' hrvatske desnice bila je vijest kako postoji u Srbiji spomenik četničkom vođi Draži Mihajloviću te kako

Ovaj video je za moj ukus suviše bombastičan, ali odabrala sam ga jer mi se čini da u nekoliko minuta najbolje sažima celu priču o pušenju.

Metoda za odvikavanje od cigareta ima raznih, a ovo je, uverena sam, najbolji put za sve one prepametne pušače, pušače-sveznalice koji samo jednu prepreku odbijaju da savladaju: sopstveni strah od promene.

Ne mogu da se dogovorim sa sobom - jesam li pala s Marsa, ili živim na Marsu? Da li ste vi videli ovu vest?

Prva presuda crkvenog suda

7. april 2009. | 01:14 | Izvor: B92

Trebinje -- Crkveni sud Eparhije zahumsko-hercegovačke osudio je dvojicu Trebinjaca zbog delovanja kojim su, kako se navodi, naružili crkvu i njene velikodostojnike.

Nikola Sekulović i Blažo Stevović, iz Trebinja, isključeni su iz crkve na određeno vreme. Suđenje u Eparhiji bilo je zatvoreno za javnost.

Šestočlani crkveni sud, kojem je predsedavao episkop Grigorije, zatražio je da Sekulović i Stevović za vreme isključenja iz zajednice prestanu sa svojim sablaznim i dušegubnim delovanjem, koje je na štetu crkve i na njihovu propast.

Sekuloviću i Stevoviću zabranjuje se da ulaze u hramove, prisustvuju liturgijama, kao i bilo kojoj drugoj sveštenoradnji, bogosluženju, hrišćanskom krštenju, venčanju, sahrani.

Ovo nije post o politici. ;) Nego o izveštavanju, odnosno o jeziku.

Videli ste vest o "ratu saopštenjima" koji su poveli kabineti predsednika i premijera, a povodom predložene rezolucije SRS.

Što se mene tiče, jasno je: u predsednikovom kabinetu rečeno je da u Ustavu piše da je Kosovo (a i Metohija) sastavni deo Srbije, i da otud nema nikakve potrebe da se na tu temu pišu - a na adresu EU upućuju - nekakve rezolucije.

Informacija koja ne zahteva

Kopiram vam svoj tekst koji je objavila današnja Borba, a preneo i Peščanikov sajt - ne zato što vas Borba nervira a Peščanik ne podnosite ;), nego zato što pretpostavljam da jezik naš svagdanji zanima i blogere koji ne prate ova dva medija.

___________________

Pre dve godine, kada smo na Slavističkom seminaru u Cirihu radili na novom nastavnom programu, jedan kolega me je iznebuha upitao: „Zar ti zaista pristaješ da govoriš jezik-skraćenicu?". Reč je o nemačkoj skraćenici BKS, koja je ekvivalent engleskog BCS, a na našem jeziku glasi BHS - bosanski, hrvatski i srpski jezik.

Haški tribunal je skraćenicom BCS prvi stavio tačku na prepucavanja o imenu, tj. imenima ovih jezika, ali nije to uradio iz političkih razloga, kao što se ponekad čuje, nego iz pragmatičnih.

Izvukla sam celo leto sa starim pasošem, u Novom Sadu se vadila da sam prekratko tamo da bih i pokušala da se potrudim oko novog, spakovala sva neophodna dokumenta u koferče (oko njih se prethodno potrudila osoba koja poznaje koga treba tamo gde treba, jelte), prošla potom kroz nekoliko zemalja a da nikoga nije zanimalo ni da mi pogleda pasoš ni da se upita o roku njegovog važenja - a znate ono da, ako hoćete preko neke grane, pasoš mora da važi još najmanje šest meseci. I lepo sam sve to po hiljaditi put zaboravila, da bi me jutros štrecnula vest o mogućem produženju važenja starih pasoša. Štrecnula u smislu - vreme je za posetu konzulatu...

Istovremeno, prelećem ovih dana poslednjih desetak transkripata Peščanika jer se sprema knjiga, a preletanje je i podsećanje na zbivanja u Srbiji od marta do juna (gde smo ono stali, kod Miladina, Rusa, Roma, Kosova, MMF-a?... a da, sada smo u Kini), neka vrsta zagrevanja pred novu sezonu ne samo Peščanika nego i daljih političkih čuda u Srbiji, koja će, slutimo, biti sve veća i veća.

I baš danas, nakon što sam pročitala tu vest o pasošima i setila se svojih dokumenata u koferčetu, zalomilo mi se da čitam transkript emisije od 16. aprila ove godine, kada je sociolog Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava govorio o - koferčetu i pasošima, čiji je zajednički elemenat, znamo svi, SPS.

Jedna opaka studentkinja napisala je danas da je glavni grad Srbije - Beogrand.

Ispraviti ili ne? Gorak je hleb lektorski...

Silovana djevojčica (9) mora natrag ocu zlostavljaču 

ZAGREB - Nesretna sam kad u školi dobijem jedan. Kad sam s tatom, onda sam isto nesretna jer ne volim kad me tata dira. Ne volim kad me tata mazi. Tata se skine gol i veli da moram spavati s njim ili će me zavezati vani kao psa. Kad idemo spavati, ja spavam, a tata skače po meni i radi nešto prosto. To mene boli. Ja kažem da to mene boli, a on ništa. Tata dugo skače po meni, dok mama ne kaže da je ručak gotov. Mama je vidjela što mi radi i rekla mi je: "Žao mi je, dušo, ne znam od policije broj." Braco se skriva od tate. Šapnuo mi je da i njemu radi isto.

Mnogo sam se razočarala večeras u 22h. Namestila se ko prava pred laptop, slušalice na uši, Realplayer radi ko podmazan... Jedino što dokumentacije o 20 god. B92 - nema na streamu!

Ljudi, pa da li ste normalni, pa ja obožavam dokumentarce! Pa još ovakav jedan da propustim?! I baš takva stvar da ne bude dostupna svima nama rasutima po belom svetu koji na taj b92 "klikćemo" svakodnevno x puta? :(

Hajde neka neko ko zna šta je tehnički izvodljivo, ili zna šta je planirano, kaže da li postoji mogućnost da i mi, strani plaćenici i domaći izdajnici :), pogledamo taj film. Pa nije baš da nas je šaka jada.

A oni koji su videli - kakve su impresije?

Uzgred, imala bih ja zamerki na rad B92, ali danas od prvog do poslednjeg slova potpisujem komentar tajanstvene urednice napisan ovde.