Onda smo bili zajedno, svi nekako shire rasporedjeni a vishe ushushkani, makar iluzijom.

A Beograd je bio svet, a i vishe od toga za nas, jer smo u taj spoljashnji lagodno i slobodni mogli da odlazimo, mi studenti, tada zakorachili u svoj pravi zivot u kome nas tek sve cheka.

Po ceo dan zajedno na predavanjima i vezbama, a na pauzama skupljamo dzeparac da  kupimo ruchak, kafu i cigarete. Zlatni trougao za one sa studentskog trga- Komunalac, Brankovina i Smederevo u kojima se delilo 20 cevapa na petnaestoro, pa se trazilo uveg dodatak u hlebu, a za one sa akademije-

  Moja osnovna shkola je bila jedna od dve najprestiznijih u gradu, a moj razred najbolji u njoj. Najvishe vukovaca i odlikasha, sve deca iz finih porodica i po neko rasporedjen, da odrzva ravnotezu po tadashnjoj politichkoj korektnosti-sa druge strane.

I onda, neobichan raspored sedenja, napred u tri reda postavljenih klupa-dobri djaci, a u zadnjim lozama-ovi shto shkljocaju, kao da je trebalo povuci liniju razlike i istaknuti sjaj.

Tu iza granice, sedela

Evo kako nas je svet nekada video, samo mi nismo videli isto.

 gost autor: Tasa

Koliko ovo dugo traje, ko sve u ovome ucestvuje, gde odlaze pare gradjana uplacene za  igru na srecu za koju garantuje drzava, koja ocigledno u toj igri vara i pljacka svoje gradjane i da li ce neko uopste da odgovara ?

 Sada bi svim ucesnicima trebalo da se isplati premija!