Massey Hall pre nekog vremena, prelepa u visinu podignuta sala, sa spratovima balkona, odlichne akustike, dupke puna skockanog sveta koji u lakom zamoru cheka. I konachno, odlichan okestar pochinje da przi, tri pantere za pratecim mikrofonima da se mumlajuci ljuljaju u ritmu i pracen reflektorskim svetlom na kraju, na scenu stupa malo povijeni, procelavi chichica u savrshenom odelu, koga niko u prvom momentu ne prepoznaje. A onda se prolomio taj glas zbog koga su svi i doshli i rasparao ceo prostor, koji je nastavio tako otvoren da odzvanja do kraja koncerta.

Redjali su se hitovi, bronzirane

Danas je sharanjen Joshko nash prijatelj.

Dundavi, meki i topli veliki meda koji se smeshka.Uvek i stalno. Sve vidi i nichim ne pokaze kada je prepoznao neki feler, samo u ochima brizno sakriveni trag promakne u sekundi. Ochi dechaka na licu odraslog choveka, koje se shire da bi razumele i iskre u svakoj shali.

A Joshko se shali sa svime i naprosto tako komunicira.Sve hoce da prevede na tu lakshu stranu, gde je sve u redu i tako se oseca komotno i teche. I ne zali se nikada, ta opcija je za njega nelagodna i ne ume da je koristi, pa ju je odlozio. I onda kada mu bash nije i kada

gost autor-krkar.

http://blog.b92.net/text/12731/Srbija%20-%20zemlja%20veselih%20aborid%C5%BEina/

vecheras gost Vladimir Marichic