Poshto su se pojachali pritisci na razdragane komentetore od strane Njegakaotakovog, koji uznemiravaju i plashe plahovitu blogersku zajednicu, pojavila se potreba za praznjenjem nastalih frustracija, kako posledice ne bi bile opcenito dramatichnije.

Ovo je prostor za ispoljavanje nezadovoljstva, te svoje prituzbe, koje cemo zajednichki razmatrati,  slobodno ubacite u kutiju zalibi.

One koje budu predate u stihu, jer se pokazalo da isti automatski izaziva opushtanje stresnih chvorova, bice ozbiljno razmatrane, sve ostale ce biti tretirane po uobichajenim

Gost autor: Marka Zvaka, Lokalni front

Vidimo se u sredu!

Dragi blogeri,

bash bljutav neki osecaj imam ceo dan.

Neprijatnost i bespomocnost.

 Ponovo.

Juche smo se ovde na razne nachine secali tog nemilog proleca 1999. i nekako se slozili ipak oko jednog- da taj dan ne treba zaboraviti i da ga treba obelezavati.

A to shto se juche desilo u Beogradu, kao znak podsecanja na nashe stradanje, je u najmanju ruku bilo nedolichno.

Kakvu smo mi to poruku podelili medju sobom i kakvu poslali u svet?

Da li su razshmirane govorancije, sumnjivog sadrzaja, davno vec istroshenog i nedovoljno definisanog

za trenera i kuku-a

 Proshle godine su me ovde pozvali, da uchestvujem u nekom vladinom projektu promena i dopuna u raznim sferama potreba stanovnishtva, kao visoko obrazovanog naseljenika, jer je to struktura, koja je ovde targetirana kao potrebni uzorak.

  To ne znachi da nemaju slichne projekte za razne druge strukture stanovnishtva- na protiv, veoma se vodi rachuna da svi imaju svoj prostor realizacije onoga shto ih se kao specifichne grupe tiche.

 Svesni da su se okolnosti promenile i da su potrebe sasvim drugachije od pre 20-30 godina, drzavna uprava zeli da promeni sve ono shto bi doprinelo