Ne znam kako vi, al meni neshto muka danas.

Vidim, svi mediji objavili godishnjicu smrti kreatora stradanja, na ovim prostorima.

Ne shto su objavili, nego nekako krotko, pomirljivo, skoro nezno.

Josh ce suza da mi krene.

U ostalom, izabrani predsednik, je u nashe ime, vec oprostio.

Pa evo i nash vodja je stradao, a i "njihov", zajednichka zla kob, neka nas spoji.

Tu su sada i ministri, koji mogu da se osvrnu ponosno, na minuli rad svog "heroja".

I nikom nishta.

Kao da nicheg nije ni bilo.

Josh majchica da se vrati.

I

 Kako neko reaguje u odredjenim situacijama u mnogome zavisi od toga kako je nauchen. Kako se njegova sushtina vajala kroz odrastanje, chime je neko bio okruzen i kako je usmeravan. Da li su se razvile fioke u unutrashnjoj arhivi i da li su iskustva prijatna i bolna pravilno u njoj klasifikovana.

Da bi neko bio sposoban da pozitivno komunicira sa drugima i uspostavlja odnose u kojima je dominantna zainteresovanost i razumevanje, prvo mora da ima razvijen stvaran indentitet.

Svako

 1999.

 Sedimo u redakciji, pijemo kafu, kao i obichno, zamor , telefoni, ualze izlaze saradnici- i niko ne veruje da ce se dogoditi.

A onda nas pushtaju ranije kuci, kao za svaki sluchaj. Padaju neke shale gorkog prizvuka, al odlazimo svi zurno.

 Uveche izlazim na moju prostranu i visoko ka nebu uperenu terasu i pushim. Ugledam neku neobichnu zvezdu, veliku i nekako blizu nakachenu. Nemam pojma otkud ona tu, jer je nikada nisam videla. Zovem ukucane da potvrde. Svi

Ovako se pobedjuje- drugarstvo, solidarnost, zajednistvo, inventivnost, volja, briga, vrednoca, mladost i lepota celog tog zagrljaja.

 birdwatching