Sve obichno.

Sasvim.

I dan i grad u njemu

i nebo nad njim.

Ni jedne mrlje od oblachka, prosharane bljeskavim zutim, sakrivenog sunca.

Nishta.

Obichna ulica i obichan pas u njoj.

Njushka beznadezno po djubretu, bachenog sa prozora zgrade, pored koje se zatekao.

Saobracaj uobichajeno tutnji, poneka sirena nervoznog vozacha talasa kroz naviknuti napon buke.

Na

  Najrasprostranjeniji oblik rada u srbijici je sluzbenik u administraciji-neko ko servisira potrebe gradjana, a za drzavu, shto se uzajamnih obligacija tiche,...barem bi tako trebalo da bude,... gde se jasno svojim specifikumom izdvojila udarna peshadijska jedinica-shalterska radnica.

A shto tako eksplicitno-zensko,...pa ovde su se dramatichno izborile u potrebno profilisanim skilsima, uredno prirodno modifikovanim i razvijenim do perfekcije zahteva radnog mesta - te

 Duboko uvuchena u Jadranu, leshkari ova svetska lepotica. Tajanstvena u svom josh ne istrazenom bogatsvu, jedinstvenom i neuporedivom,

Prosharana meshanom shumom, makijom i kamenjarem, krije u sredishtu Veliko i Malo slano jezero, koja su do pochetka hrishcanstva bila slatkovodna.

Krashka polja, naselja u kamenu, urushene tajanstvene pecine. Sv. Marija je ostrvce na velikom jezeru i na njemu se nalazi ochuvani Benediktanski manastir pretvoren u hotel "Melita", (barem se tako zvao onda). Tu se vreme ne pomera, stoji  mirno kroz vekove i prikuplja istoriju. Uveche konobari,

Jer nismo valjda mi krivi, ovako izuzetni i nebeski.

Mislim, shta sad kad smo dovde stigli, a josh uvek nespremni na otreznjenje i delanje?

Glavno da smo slavili neshto kao pobedu, zvonio alarm onoliko, zvuk bio za uzbunu visokog stepena upozorenja, a mi shvatili kao ovacije.

U zemlji chuda gde se kopaju jame umesto temelja.

Gde je kolevka znachajnija od bebe.

Gde policijom moze da rukovodi neko sa kriminalnim dosjeom.

Gde nauku predstavlja neko ko je negira u korist Boga.

Gde su legalizovani tajkuni oni koji su zemlju pokrali.

Gde