Post-izborna aukcija koja se upravo sprovodi u Srbiji me inspirisala da napisem par recenica o jednoj pojavi kojom se ovde zezamo gotovo svakodnevno...

Da li kupujete na eBay-u?
Da li prodajete na eBay?
Koliko imate feedback-ova? Da li ste na zutoj, plavoj, ljubicastoj zvezdici? Ili ste vec "shooting star"?
Ukucajte bilo sta i naci cete to na "i-beju"!

Elem, vec nekoliko godina groznica kupo-prodaje polovnih (i novih) stvari na eBay

John, Dragan, Kurt, Milan, Joe, Amy, Doktor, David, Moca...

Besmisleno je oprastati se od ljudi koje nismo licno poznavali. Besmisleno je misliti da je planetarna fizicka prisutnost jedini modus aktivnog delovanja. Besmisleno je zaliti nad samim sobom pod plastom zala za tudjim nestankom. Besmisleno je nerazumevati na koji nacin deluju senzorsko-culni receptori. Besmisleno je smatrati da je odnos zivota i smrti neravnopravan. Besmisleno je ocekivati da mozemo primetiti u kom trenutku nedocekana buducnost postaje nepovratna proslost. Besmisleno je traziti odgovor na pitanje

Evo, petak uvece, vozim se kuci sa posla. Pred nama je Bank Holiday vikend. Ukljucen mi je radio, slusam BBC, i odmah odlucujem sta da stavim na blog, jer na radiju non-stop idu analize jucerasnjih izbora. Naravno, radi se o lokalnim izborima u Engleskoj (ne celoj Britaniji), gde smo uredno, gradjanski, nas celih 35%, glasali juce, pa tako danas slusamo i gledamo rezultate.

Posto glasam i ovde i tamo, tj. u Srbiji, a izbori se blize, odmah mi padaju napamet raznorazne paralele, slicnosti, ali i suprotnosti, razlike u pristupu izborima ovde i tamo.

Izbori

U sredu uvece 23. jula godine 2008. igrali su prijateljsku utakmicu na stadionu u Humskoj, beogradski Partizan, moj Partizan, i sedmostruki uzastopni prvak Francuske, Olimpik iz Liona.
Utakmica je trebala da posluzi visestruko. Prvo, kao poslednja i vrlo jaka provera pred pocetak nove sezone, narocito takmicenja u Ligi Sampiona. Zatim, kao prilika da se preda pehar prvaku (ne znam zasto ovo ne moze kod nas na poslednjoj utakmici lige, kao u svim ostalim zemljama), i na kraju kao prilika da se predstavi novi/stari tim za sezonu 2008/09 sa sve novim i starim strancima, jer je

Malo, malo, pa se kod nas na povedu diskusije o podelama i razgranicenjima na relaciji "prva" i "druga" Srbija, a posebno te razlike dodju do izrazaja na danasnji datum, sto se vidi iz dosta komentara i na blogu i drugde. Linija razgranicavanja i tzv "nicija zemlja" je u ovom slucaju toliko tanka da je jednostavno nemoguce ostati u sredini, kao kvazi-neutralan, vec se moramo pripojiti jednom od ove dve grupacije, ideologije, pogleda na svet, pogleda na Srbiju, pogleda na sebe na kraju krajeva.

Izbor je na prvi pogled lak. Ukoliko vam ne curi mast iz bureka po bradi i nemate na sofersajbni

Pre neki dan naletih na jednu svoju staru sliku, koju odavno nisam video. Slika je sa pocetka osamdesetih godina, sa letovanja negde u Dalmaciji. Vetrovit, polusuncan, poluoblacan dan, stojim na rivi malog gradica, preplanuo od sunca, sa svojih dvanaest-trinaest godina, ali vec "izrastao" u visinu, tipican tinejdzerski pogled u svugde i nigde. Obavezan crni sorc, verovatno na nogama "starke" i pramenovi crne kose koji se lelulaju na vetru.

Prilicno sam se bio iznenadio kad sam se ugledao. Nije da nemam dosta slika iz detinjstva, mladosti i uopste, niti da nikad ne gledamo stare albume,

Postoji jedna grupa koja je mozda od svih bila najkljucnija u mom odrastanju. Jos uvek je rano da se kaze da li mi je spasila ili upropastila zivot (ili, sto je najverovatnije, oboje), ali se moze reci da je direktno uticala na tok pojedinih misli i akcija doticnog blogera. Nikako u smislu prosto-prosirenog Fan Zone obozavanja ili idolatrisanja (ako je ovo uopste pravilna rec), nego kao putokaz da je u vecini slucajeva (uvek?) korisno, pozeljno, i neophodno, staviti se u polozaj (cipele) onog drugog, pre nego sto se pocne donositi sud o istome, a i o samom sebi...

Uopste nije bilo tesko rano probati pice (i/ili cigarete) u (post) Titovo vreme zivota nam bivse drzave. Svaka bakalnica, dragstor, samoposluga je bez problema prodavala opijate deci, jer boze moj, za koga malisani kupuju pljuge i kapljicu ako ne za svoje umorne roditelje koji su ceo dan vredno radili gradeci nam svetlu socijalisticku buducnost. Da li je nekome padalo napamet da su 'deca' kupovala BIP da bi ga, izmedju ostalog, konzumirala po ulazima, na krovovima, u prolazima, na parkinzima, a jos ni tinejdzeri bili nismo, nebitno je za ovu pricu.

Ali da se odmah na pocetku razumemo, alkoholizam je opasna bolest. Ali i zivot je opasna bolest, pa nikome nista...

Prvi tekst koji pisem na blogu zapocinjem u 22:30 po lokalnom, engleskom vremenu, 13. aprila 2008, posle jednog napornog, ali vrlo ispunjavajuceg dana. Danas sam pretrcao celih 42km i 195metara londonskog maratona…

Ali da krenemo od pocetka. Necu mnogo da pisem da mi je trebalo par godina da dobijem mesto u ovom, kako su organizatori danas vise puta pominjali, najmasovnijem maratonu na svetu, ali mojoj sreci (i zabrinutosti)

Mozda i najgora zaostavstina Slobinog rezima (a koja je, po mojoj skromnoj proceni, tokom trajanja rezima umnogome i bila izvoriste svega ostalog) je to sto je uvela, planski, programski, svesno, i organizovano totalnu konfuziju i u glave ljudi, i u istoriju, i u (svaku) sadasnjost, a narocito u buducnost. Laz i zamena teza su postali sinonim za slobodno misljenje, totalno odsustvo odgovornosti za izgovorenu rec je postalo sinonim za slobodu govora, sloboda naciona je postala sinonim za slobodu pojedinca, slicnosti su postale sinonim za razlike, smrt je postala sinonim za zivot, sinonim je postao sinonim za dijametralno suprotno znacenje.