2013-09-13 23:19:03
Literatura

Summa cum laude (1)

Vojislav Stojković RSS / 14.09.2013. u 00:19

"Stravičan zločin dogodio se u Vestroudu, malom planinskom mestu u Severnoj Dakoti. Sa pravnog stanovišta sve je bilo jasno- osumnjičeni su priznali svoje delo, materijalni dokazi su bili neoborivi, a istraga je vršena po zakonskoj proceduri. Ipak, federalni tužilac SAD nije podigao optužnicu, suđenje nikad nije održano, a FBI je stavio embargo na sve informacije u vezi sa tim slučajem! Desetak godina kasnije jedan pisac traga za uzrocima zločina do tada nezabeleženog u istoriji američkog pravosuđa. Dolazi do neverovatnih dokaza i saznanja koja bi mogla uneti kopernikanski obrt u neke od temeljnih postulata fizike, filozofije i religije. U raspletu dostojnim velikih majstora žanra, pisac je ponudio rešenje velike enigme. Međutim, pažljivijim čitanjem otkrivaju se i drugi slojevi romana o kojima će mnogi razmišljati i kad sklopi korice ove  čudesne knjige." (Narodna knjiga - alfa, Beograd, 2007)

 

Gost:  Amika - Milivoj Anđelković, književnik

Обично се сматра да је Интернет створио виртуелност. Истина је обрнута: виртуелност је створила Интернет. Уметници су одавно открили виртуелну стварност, она је само добила то име у наше доба. И читаоци, нагнути над књижевним делом, стварају виртуелне ситуације и субјекте који актуелизују смисао текста кроз различите интерпретације. Француски филозоф Пјер Леви сматра да је феномен виртуелности много шири и да превазилази границе информатизације и нашег времена, да је он суштинско обележје који прати људски род од његовог настанка и испољава се кроз тежњу за превазилажењем задатих оквира и временско-просторних одредница. Виртуелност, пише Леви, није супротна стварности већ је «плодан и моћан модус бивствовања, који даје замаха стваралачким процесима, отвара перспективе, дуби изворе смисла испод површине непосредног физичког присуства». Људски род је настао кроз виртуализацију и путем ње, тако да савремене промене могу бити протумачене као наставак процеса «аутокреације човечанства».

 

Гост: амика – Миливој Анђелковић, књижевник 

Још су стари Латини имали пословицу која каже: „Не сме се чинити зло да би отуда произашло добро“. Речено је и: „Зао је и онај који је само за себе добар“ – као и злослутно: „Ако другоме копаш јаму, копај је по своме узрасту".  Међутим, историја је препуна баш таквих примера „добра“ где се у име једне идеје, народа, амбиција или освете чине страшни злочини.

 
Brend za šljivovicu su nam oteli Nemci i Česi,  kiseli kupus  Šveđani, ojkanje Hrvati, a za naš ajvar  trenutno se bore Makedonci i Bugari.  Znači, malo nam je toga vrednog, a specifično srpskog,  ostalo.  Kako nismo naročito radan, a ni organizovan narod,  teško  da možemo u dogledno vreme proizvesti bilo šta novo što bi svet prepoznao i vrednovao kao poseban srpski brend. Na izvikanu i u pesmama opevanu  obdarenost i potentnost  srpskih muškaraca ne vredi  trošiti reči, dovoljno je o tome pitati Srpkinje ili pogledati statističke podatke o natalitetu u poslednjih par decenija. Treba li onda odustati od borbe za srpske brendove?  Nikako.  Tu  je još uvek naša vekovna tradicija -  neiscrpno vrelo mogućnosti za brendiranje. Zato, ne budimo spori i lenji i na vreme  zaštitimo naše najveće tradicionalne vrednosti, dok nam i njih neko ne preotme.
 

"Mi, dolepotpisani akademici, profesori, istraživači i građani Republike Srbije, zahtevamo:

1.-Da se prihvati inicijativa Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) upućena resornom ministarstvu u vezi sa izmenom Zakona o visokom obrazovanju. 

2.-Da se hitno zaustavi implementacija ovog i drugih novousvojenih obrazovnih zakona i uz pomoć akademske zajednice započne rad na izmenama ovih zakona da bi se na taj način predupredile negativne posledice njihove primene.

 
2008-10-14 11:45:31
Literatura

Upoznajte Le Klezioa

jeremija92 RSS / 14.10.2008. u 12:45

 

 Piše: Vladimir Petrović

            Ove godine je Nobelov komitet prilicno iznenadio svetsku javnost dodelivsi nagradu francuskom piscu Z.M.G. Le Kleziou (Jean Marie Gustave Le Clézio). Tako su se u anglo-saksonskim vodecim medijima pojavili naslovi u stilu: "Francuski romanopisac Le Klezio - nobelovsko iznenadjenje" (French Novelist Le Clézio: A Nobel Surprise). Naravno, tome treba dodati evidentnu anglosaksonsku zavist sto po cetrnaesti put (14) Nobel za knjizevnost ide u - Francusku..

            S tim u vezi, ukazujem da je prvu Nobelovu

 

Kažu da se novi domaćin starog zdanja na Andrićevom vencu  prvog radnog dana u ranim jutarnjim časovima, čim je seo za radni stol, prvo dohvatio poverljivih izveštaja civilnih i vojnih bezbednosnih agencija. Kad ono tamo, a sve uredno zavedeno pod «državna tajna» i «strogo poverljivo» uz potpise i pečate nadležnih, stoji: «plava riba, kljukana dinastija, svastikin but, bubanj, kundak, trt...». Dobro, možda je to sa svastikinim butom i preterivanje, ali je sasvim izvesno da su, nadaleko čuvene BIA, VOA i VBA, u svojim poverljivim izveštajima novoizabranog Predsednika detaljno izvestile o tome  koliko se naših turista napilo u Grčkoj i kakve su sve svinjarije tamo pravili, zatim koje su vojne jedinice na vežbi, a koje se i kako za izlazak na teren pripremaju... i tako dalje... i tome slično.

 
2020-04-09 17:37:29
Budućnost

Kraj pandemije covid 19

Vojislav Stojković RSS / 09.04.2020. u 18:37

Budućnost je kategorija koja ima samo jednu sigurnu dimenziju –  da dolazi posle sadašnjosti. Ona će, u svakom slučaju, biti različita od slike koju o njoj danas imamo. Potpuno različita, međutim, neće biti. Kada je reč o bliskoj budućnosti, preciznije o pandemiji covid 19, može li se predvideti njen kraj?  

 
2016-01-22 15:17:00
Gost autor| Kultura| Satira

VOL STRIT U BEOGRADU

Vojislav Stojković RSS / 22.01.2016. u 16:17

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

Кафић “Вол стрит”, сав у црвеном плишу и бордо кожи, ушушкан у меку атмосферу и снабдевен свим врстама оштрих пића, био је омиљено место бизнисменима различитих профила. Они мали, чија је фирма била ташна-машна-мобилни знали су да је бити у “Вол стриту” ствар престижа – имиџ, бре, ортак, то ти је пола бизниса! Они моћнији, које су пратиле дугоноге секретарице изабране међу запосленима, ту су заказивали састанке, уговарали проценте, рабате и проналазили извршиоце за ситније послове којима нису желели да “прљају” своје пословање. “Видимо се у “Вол стриту”! – била је реченица коју су сви радо изговарали јер је тако пословно и светски звучала.

 
2010-05-02 14:05:41
Život| Životni stil

Sve moje revolucije

Vojislav Stojković RSS / 02.05.2010. u 15:05

Kad god se osvrnem unazad, vidim sve same revolucije, revoluciju  do revolucije. Doduše, tu i tamo, iz prikrajka, vreba me i pokoja kontrarevolucija.  Kao senke prate me kroz ceo život. Danju kao senke, a noću, kao noćne more. Da bih se tih senki i noćnih mora otarasio, odlučio sam da napravim popis svih revolucija u kojima nisam učestvovao.

 

Vojislav Stojković

Vojislav Stojković
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  25.10.2006 VIP izbora:  130 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana