Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

Студио је био у углу хале – импровизован «салон» усред хаоса складишта. Уређени део је био ушушкан у сомот тегет и жуте боје; испред њега гомилале су се камере и рефлектори, змијолике спирале каблова, високи паравани, покретни редови седишта, недовршени зидови... Неколико особа нејасних задужења мувало се около.

Post je bez mnogo reči, samo dva linka. Prvi je iz 2017, a drugi je današnji.

Link prvi.

Link drugi.

 

 

"Stravičan zločin dogodio se u Vestroudu, malom planinskom mestu u Severnoj Dakoti. Sa pravnog stanovišta sve je bilo jasno- osumnjičeni su priznali svoje delo, materijalni dokazi su bili neoborivi, a istraga je vršena po zakonskoj proceduri. Ipak, federalni tužilac SAD nije podigao optužnicu, suđenje nikad nije održano, a FBI je stavio embargo na sve informacije u vezi sa tim slučajem! Desetak godina kasnije jedan pisac traga za uzrocima zločina do tada nezabeleženog u istoriji američkog pravosuđa. Dolazi do neverovatnih dokaza i saznanja koja bi mogla uneti kopernikanski obrt u neke od temeljnih postulata fizike, filozofije i religije. U raspletu dostojnim velikih majstora žanra, pisac je ponudio rešenje velike enigme. Međutim, pažljivijim čitanjem otkrivaju se i drugi slojevi romana o kojima će mnogi razmišljati i kad sklopi korice ove  čudesne knjige." (Narodna knjiga - alfa, Beograd, 2007)

Da li je moguće rekonstruisati razgovor koji niko nije čuo, a oba učesnika su odavno napustili ovaj svet, pritom su njihova sećanja na taj dijalog, prema onom što je zabeleženo, oprečna? Može se pokušati, ali bez ikakvih garancija na uspeh. Potrebno je izdvojiti i analizirati činjenice koje prethode događaju, karakterne osobine i motive učesnika, okolnosti i posledice, a zatim postaviti prava pitanja i na kraju ponuditi moguće, a verovatne odgovore.

Sa novim prijateljima nikad mi nije išlo. Čovek sam starog kova i uvek sam se držao maksime da su prava prijateljstva samo ona iz  mladosti.

O toj crti koju podvlačimo svakog 2.januara, čim se otreznimo, može da se piše danima.

Obično počinjem ovako: od danas više ne pušim i ne pijem........

Kažu da se novi domaćin starog zdanja na Andrićevom vencu  prvog radnog dana u ranim jutarnjim časovima, čim je seo za radni stol, prvo dohvatio poverljivih izveštaja civilnih i vojnih bezbednosnih agencija. Kad ono tamo, a sve uredno zavedeno pod «državna tajna» i «strogo poverljivo» uz potpise i pečate nadležnih, stoji: «plava riba, kljukana dinastija, svastikin but, bubanj, kundak, trt...». Dobro, možda je to sa svastikinim butom i preterivanje, ali je sasvim izvesno da su, nadaleko čuvene BIA, VOA i VBA, u svojim poverljivim izveštajima novoizabranog Predsednika detaljno izvestile o tome  koliko se naših turista napilo u Grčkoj i kakve su sve svinjarije tamo pravili, zatim koje su vojne jedinice na vežbi, a koje se i kako za izlazak na teren pripremaju... i tako dalje... i tome slično.

Samo nekoliko dana posle fizičkog napada na lidera NS i poslanika Vellimira Ilića, u centru Beograda napadnut je i poslanik LDP Nenad Prokić. Poslanik Prokić je bio izložen verbalnom napadu i neprijatnostima od strane nepoznatog prolaznika. "Učestalost nasilničkog ponašanja, kako fizičkog, tako i verbalnog, prema legitimno izabranim predstavnicima gradjana pojačava osećaj nesigurnosti naših gradjana, te ukazuje na sve veće ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda", saopštio je tim povodom  kabinet predsednice Skupštine Srbije. 

Da li su legitimno izabrani predstavnici građana u Srbiji ugroženi od svojih građana ili je reč  o sporadičnom i slučajnom nasilničkom ponašanju pojedinaca?

Može li se govoriti i o promeni oblika ispoljavanja nezadovoljstva? Da li nezadovoljni građani Srbije uobičajene oblike  masovnih protesta, višednevnog ležanja na prugama i putevima, štrajkove glađu i samopovređivanje  zamenjuju novim oblikom ispoljavanja nezadovoljstva, koji uslovno možemo nazvati “jedan na jedan”?

U poslednje vreme osvojio sam tolike nagrade i nadobijao se poklona da više ne znam šta ću ni kud ću s njima. Čini se da nema turističke agencije koja je u Beogradu  promovisala svoje nove destinacije na francuskoj, italijanskoj i drugim  rivijerama, srednjoevropskim gradovima, srpskim banjama i panonskim salašima, a da nije baš mene nagradila besplatnim putovanjem. O poklonima kao što su jastuci, ćebad, donji veš, magične krpe  i otrovi za bubašvabe, koje mnoge firme žele da mi uruče na promocijama i to uz besplatnu večeru u restoranima sa pet i više zvezdica, da i ne govorim. Čim zazvoni telefon u stanu, ja odmah znam da sam osvojio vrednu nagradu ili skupocen poklon. Možda mi nećete verovati, ali jednom su mi na poklon ponudili mrtvački sanduk i to sa kompletnom opremom za ukop.