Šestomesečna policijska istraga pokazala je da postoji osnovana sumnja da su roditelji male Tijane Ognjanović  manipulisali novcem skupljenim u humanitarnoj akciji za spašavanje njenog života, da nisu prijavili sve račune na koji je novac uplaćivan, te da su raznim transakcijama pokušali da operu i prikriju značajne sume novca prikupljenog za lečenje njihove kćerke. Na osnovu takvih nalaza policija je podnela krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu sa predlogom da podigne tužbu.  I tako je, nažalost, najveća humanitarna akcija u Srbiji, prerasla u najveću humanitarnu aferu u Srbiji.

Advokati u Srbiji su već nekoliko meseci u generalnom štrajku. Isto toliko srpsko pravosuđe je u blokadi. Svi sudski i parnični postupci  su obustavljeni i odlažu se do unedogled. Dakle, treći stub demokratske vlasti – sudska vlast,  uopšte ne funkcioniše. Ostala dva stuba, zakonodavna, a pogotovo izvršna vlast, ponašaju se kao da se ništa ne događa i kao da je baš sve u državi u najboljem redu. Istovremeno, demokratska javnost,  odnosno građani, ćute kao zaliveni. Čudno je to da oni ćute, a kuća im se nakrivila i samo što se ne sruši. Moguće je da bi ponešto i rekli, ali kako kada nemaju gde?  Oni koji imaju vlast učinili su sve da i poslednji odušak za drugačije mišljenje i kritiku  u srpskim medijima čvrsto zabetoniraju.

Iako obojica Mađari, malo je verovatno da su se Šandor Ferenci i Reže Šereš ikada sreli. Čak i činjenice da su i jedan i drugi poreklom Jevreji i da su između dva velika rata živeli u Budimpešti ništa ne menja. Ipak, njih dvojicu još nešto povezuje - povezuju ih nedelje, sumorne nedelje.

Dr Šandor Ferenci (1873-1933), lekar psihijatar, pripadnik prvog Frojdovog kruga psihoanalitičara, u svom teorijskom opusu napisao je i jedan kratak rad o osećanju uznemirenosti, neraspoloženja, bezvoljnosti, suvišnosti, besmisla, depresiji i anksioznosti koja se javlja kod jednog broja ljudi vikendom, a već u ponedeljak, prvog radnog dana, nestaje. To mučno stanje nazvao je “neuroza nedelje”.

... savetuju funkcionere i prateću administraciju u ministarstvima, agencijama, javnim preduzećima i lokalnoj samoupravi. 

Umesto da, kao i svake godine u letnjem periodu, politički analitičari, kolumnisti, uvodničari, komentatori, glavni urednici i svi poslenici pisane reči, koji iole drže do sebe, odu na zasluženi godišnji odmor, a da Javni servis evropske Srbije, kao i svi TV kanali sa nacionalnim frekvencijama, repriziraju reprize, te da pomoćnici zamenika glavnih urednika i ono malo dežurnih novinara, čekajući da se pojavi Nesi, prekopavaju Srbiju tražeći zlatne poluge Kraljevine Jugoslavije i grob đenerala Draže, leto Gospodnje 2014.  nama, njihovim vernim gledaocima i čitaocima, nudi jednu novu strast i neponovljivo zadovoljstvo: Lov na stranačke doktore nauka. Ovih dana doktori nauka su sa naslovnih strana potisnuli gologuze starlete, svetsko prvenstvo u fudbalu i svadbu Novaka Đokovića, a doktorske disertacije su trenutno čitanija lektira od žitija turbofolk zvezda i najpopularnijih TV voditeljki, dok  dela klasika srpske književnosti nije vredno ni pominjati.

U Srbiji, čini se, još jedino penzioneri  imaju kakvu-takvu kupovnu moć. Da nije tako ne bi ih agresivni marketing bankarske mafije uzeo za prioriitetnu ciljnu grupu. Nije to, naravno prvi put. Sećate li se izvesne bankarke Dafine, od milja nazvane, „Penzionerska majka“? Naravno da se sećate. A sećate li se šta nas je sve zajedno, i nas i Srbiju, snašlo kada su i penzioneri opljačkani, kada im je na prevaru uzeta i poslednja ušteđevina ispod slamarice? Snašli su nas beda, glad i ratovi.

... vreme je za godišnje  odmore, srećan vam put...

Dok se za doktorski rad mlađanog nam doktora nauka na visokoj državnoj funkciji  još uvek tačno ne zna koliko ima poglavlja i stranica, da li je  doslovni ili je samo mozaički plagijat, da li pored teorijskih razmatranja obuhvata i empirijska istraživanja i to na uzorku od celih 200 ispitanika (ujedno i svedoka da rad nije prepisan), da li je i kako koristio metodu multipla multivarijacione regresione analize, te kako je rešio problem heteroskedastičnosti ukoliko je narušena pretpostavka o nepromenjivosti varijanse slučajnih varijabli u linearnom regresijskom modelu, dotle njegov mentor, inače rektor jednog poznatog i uglednog beogradskog univerziteta, ima znatno banalniji problem – njegov doktorski rad, diplomu i sve podatke u vezi sa istim, nesavesni, a verovatno i pripiti, službenici u Londonu, Velika Britanija, negde su zagubili.

Posle masaže i ledene kupke, naspavaj se. A onda sutra, kad poraniš, dobro razmisli. Upitaj se šta ti je donela saradnja sa Borisom Bekerom.  Mi, tvoja verna publika, koja prati sve tvoje mečeve, od kada ti je Beker trener, ni jedan novi udarac nismo videli, ni bilo kakav napredak u tvojoj igri.  Ali, zato smo videli da već u drugom ili trećem setu "gubiš energiju", kako nam saopštava tvoj glavni trener, a prenose naši vrli reporteri. Ne dozvoli da te zamajavaju, energija u ljudskom telu, a ni u našoj vasioni, ne može da se izgubi, ukoliko postoji, ali može zaludno da se potroši. Hteo sam da kažem - zahvali se her Bekeru i vrati se proverenom saradniku, čoveku koji ti je pomogao, da svoj toliko redak i izuzetan talenat, iskažeš i potvrdiš na najbolji način:, dakle Marjanu Vajdi.

Stariji, a i moja neznatost pripada tom krugu, sećaju se Koncepcije opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. Sećaju se, naravno, i viceva kojima se ista ismejavala. Najpoznatiji i najčešći je bio onaj: „Ništa nas ne sme iznenaditi.... sem kiše“.  I starijima, a  i mlađima, poznat je, bez sumnje, i lik Ilije Čvorovića, čoveka koji je ortodoksno i doslovno shvatao svoju ulogu u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja i vlastiti značaj u zaštiti države i njenih građana.