Jako mi se nešto radi, ali ne smem da kažem. Nije to što ste pomislili, mada ni protiv toga nemam ništa protiv, živa sam žena, matora dovoljno, inhibicije su se udavile davnih dana u moru, još za vreme Stare Jugoslavije. Pitanje je zašto ste svi prvo to pomislili? Ko kaže da nije - laže i neće dobiti piće kada se okupimo negde, jednog dana, konačno. Počinje da mi opada interesovanje za blog

"Knock, knock, knocking on the heavens door", reče dobra duša i zaplaka se kada se vrata ni nakon druge strofe ne otvoriše. Sve što su je učili da treba i ne treba, sve je poštovala, sve je radila baš kako treba. Uvek je prvo išao temelj, zidovi, pa krov. Nije imala oči ponosite, jezik joj nije bio lažljiv, ruke nisu prolivale krv, osim kokošiju, srce joj nikada nije kovalo zle misli, noge nisu trčale na zlo, nikada nije svedočila lažno,

Danas je 23. juli, a ja se još ni jednom nisam okupala u Dunavu. To mi je kao da nema leta, kao da Musa ne prolazi sa kolicima za sladoled kroz ulicu, kao da Srbija nema Kosova, i kao sve je kao tako, a ja kao sve to ne znam. Sve neverovatne stvari. Samo bazen Srbina spašava. 

"Ti imaš oči pune zvezda, tople mesečine i nebeskih čestica koje ne razumem. Nebeska fizika mi nikada nije bila jača strana, ne znam šta su kvazari i pulsari, ne znam ni šta je crna rupa, ali znam da u nju upadam, a postalo mi je konačno jasno i šta znači širenje svemira. To što ti imaš u očima širi se i širi, celog me obuzima i bude mi loše, hoću kući i povraća mi se, ali ostajem i živim za momenat da te upoznam. Hoću sa tobom da podelim veliki prasak. Bićeš moj svemir.„

Kada je dobila prvu poruku od nepoznatog astrofizičara, ostavljenu u pravu, papirnu kovertu sa njenim imenom ispisanim rukom u sanduče koje se poslednjih godina punilo samo računima, reklamama i flajerima političkih stranaka na četiri godine, Lara je glasno pred liftom sama sebi rekla: „Ma, neko te zajebava"

Rebalans budžeta za 2010. godinu biće na dnevnom redu današnje sednice Vlaste, rečeno je danas na Telepu.

Deficit će u odnosu na prvobitno planirani, posle rebalansa, biti povećan za pitaj boga koliko, čime će manjak u budžetu dostići oko pitaj boga koliko dinara, oštećujući ovu, kao i svaku drugu porodicu, blog zna koliko dinara.

Kako je najavljeno, nakon usaglašavanja osnovnih stavki predloga budžeta za 2011.godinu, do kraja

Malo sam, štono bi se reklo, riknula. Prvi radni dan na poslu nakon godišnjeg odmora prošao je u pregalničkoj atmosferi. Ja lično, svojim rukama, prekopala sam dva hektara zemlje ne koristeći podrivač, tanjiraču i kembridž valjke, više sam puta gurala veliku stenu da vrha brda, nakon što sto sam je prethodno, nakon višesatne borbe, otela od kralja Korinta, Sizifa. Bar dvanaest od osam radnih sati provela sam u oknu rudnika bakra na dubini većoj od 500

Ja sam se na ovim prostorima uvek borila za pravo da imamo poštenu zimu: sa snegom, belim jelkama,sankama, klizanjem, zaleđenim rukavcima za one koji klizanje preferijaju na otvorenom, lovljenjem ribe korz rupu u ledu. Valjda smo samo Jelica i ja, kao švabatralala, opevale zimu kao najveći poklon čoveku, kojem ovaj duguje i poslednji osmeh. Ali, ovo, ovo je sačuvajmebožeisakloni, što bi se ovde reklo.

Za zimske radosti je suviše hladno,

U trenutku kada je Todd Williams već jednom nogom zakoračio u kružna pokretna vrata da izađe u vreo dan LA-a, primetio je kako dve gospodže, doterane za obilazak vrele Kalifornije, pokušavaju da uđu. Hteo je da ih pusti, ali je bilo kasno, već je zakoračio. Već sledećeg trenutka našao se kraj njih i uspeo da čuje komentare na

 -Čijas' ti mala?

-Mamina i tatina.

-A, odakle su ti mama i tata?

-Iz naše kuće, tamo kad krenete, a tamo su odande i baka i deka i stric Mirko i brat Srđan i stric Miša i strina Magdolna i Tanja i Aleksa....A moja Oma nije tu i ona kada dođe iz njene zemlje donese pun kofer čokolade....

-Ma, odakle su došli?

-Pa, s posla, a mi smo bili kod bake Jovanke pa smo ondak.... 

E, ovo smo ja i jedan moj ljubopitljivi - da nežna li izraza - komšija, koji je nakon drugog svetskog rata sa svojim ocem došao iz Srbije i ceo vek nije mogao

Pretrpani su danas mediji savetima o tome kako se čuva zdravlje i kako se biva lep. Kako da se hranimo zdravo i koje sudove za to da kupimo, šta su E 129, E 102 i E 122, GMO, kako da izbacujemo toksine, kako da vežbamo, kako da iščupamo dlake zauvek, kako da ga osvojimo, zašto da ne gledamo u sunce dok je pomračenje, zašto da ne duvamo, koji usisivači ne vraćaju prašine i grinje, kao da se same francuski izmanikiramo ( ravno odsečeno i pri vrhu prekrečeno), pa kako je sve što stavljamo deci i sebi u gaće kancerogeno, kako da radimo vežbe za vrat dok sedimo ispred kompjutera, kako da se rešimo stresa na poslu...