Pre tačno sedam godina, skuvala sam čaj, namestila svoj veliki stomak pred televizor, osmehnula se blaženo i upalila ga. Svetski trgovinski centar bio je u plamenu, a ja sam ostala zaleđena, kao i većina ljudi na svetu, koji su u tom trenutku, udruženi u svojim geografskim, političkim, verskim  i vremenskim razlikama, gledali „breaking news" 21. veka.

U ovom napadu na Ameriku stradalo je više hiljada ljudi u četiri aviona i  zgradama,

Juče sam na pitanje kako se ono zove naša zemlja, ćerci, iz najmračnijeg dela svoje svesti, punoj zaboravljenih ravnopravnih građana i naroda, sa mitskim slobodama i pravima, odgovorila „Savezna Republika Jugoslavija". Brzo sam se ispravila, pljunula i pomerila sa mesta, a srećom, mislim da me nije ni čula.

U životu mi se više puta desilo stanje potpune zatupljenosti, u kojem se moja ličnost pretvara da je neka druga. Na žalost, nikada te promene ne idu na bolje.

Ja sam noćna mora za intelektualce skeptike. Ja sam noćna mora za radikalne kritičare i uživaoce loših stanja. Snuždene bez razloga i bez svake mere. Za lenje. Psihički debeloguze.

Do pre koju godinu, išla sam van zemlje ako sam želela da vidim neki veći koncert. Izlazila sam da vidim svet, da ga udahnem, upijem i razumem, zajedno sa decibelima koji su mi ovde bili uskraćeni. One na Ušću uskraćivala sam sama sebi. Prvi put sam tamo bila pre nekoliko dana na koncertu The Police.

Razumem ljude koji ne razumeju kako se istovremeno vole Snoop Dog i Sex

Srem se deli na vinski i svinjski. U prvom prave dobra vina, a u drugom dobre gude. Ali, očigledno čvsta granica ne postoji, bar ne u mom slučaju. U selu Susek, koje se nalazi u svinjskom Sremu, a u koji redovno kod prijatelja idemo na vikendicu, nisam videla puno loze, ali sam srela puno svinja. Susek jeste smešten uz Dunav, i zadnje bašte već leže na obroncima Fruške Gore, ali sa druge strane puta, pa sve do Dunava, prostrla se velika lesna zaravan, idealna za ispašu životinja. Kućica je smeštena u šumi, na par desetina metara od Dunavca i par stotina metara od

Svako veče, baš negde pred spavanje, čika Maksa je imao običaj da izađe i parkira šamlicu ispred prozora svog dvorišnog stana, na stočić stavi metalni tanjir sa parčićima hleba osušenim u rerni, pribor za šivenje i crvene gaće. Krpio je danima i godinama, a da niko od komšija nije znao da li to čika Maksa ima samo jedne gaće, da li su mu sve gaće crvene ili mu je dosadno, pa krpi gaće da bi se ostali stanari nervirali u neznanju. A

Pre nekoliko dana, dok sam u kineskoj  prodavnici čatrljala po korpi sa gumenim papučama za plažu i tobož starinskim navlakama za stolice sa motivima debeloguzih anđela, iza sebe začujem ženski visokofrekventni glas, koji reče :

- Bože, vidi ovo na šta liči, samo kada su se ovi Kinezi dohvatili da prave i zmajeve!"

Ma koliko ne volim i izbegavam konflikte po prodavnicama i autobusima, okrenula sam se na peti i kroz procep

Iz muževljevih mejlova:

„Puno sam vremena proveo u poslednje vreme analizirajuci seme nekih DAC-ova sa cevnim izlazima i raznim resenjima u digitalnom delu sa PCM1704 itd. (kazi ako hoces da ti posaljem linkove ...).."

Ili:

 "Danas mi je stigao na popravku jedan dac (north star design model3 + upsampler) i prosto neverovatno, crko konvertor, i to BB pcm1716e..."

Imam drugaricu nevernicu, Draganu. Nikada ne izlazi na izbore. Toliko me, kaže, nerviraju političari i muka mi je i gade mi se, da ne mogu, ne mogu...

Teška argumentacijska artiljerija.

Julija je bila drugarica za jedno leto. Morska ljubav. Volele smo se petnaest dana u Kaštel Štafiliću i dva popodneva u Splitu. Lično sam oduvek bila uverena da drugaricu i momka treba naći prvi dan na moru.