Ne znam zbog čega, ali Srbija me veoma često podseti na pacijenta čiji lekari izmišljaju sve više i više „kreativnih" rešenja kako bi ga održali u životu. Postoje dve škole tih lekara, i uglavnom se predstavljaju kao vlast u Srbiji. Prva grupa se zalaže za lečenje po principu „klin se klinom izbija", a ako taj metod ne radi uzimaju veće klinove. Druga grupa smatra da se maskiranjem posledica omogućava pacijentu još neko vreme u zabludi da će biti izlečen.

Da državni aparat treba da bude manji i jeftiniji, treba. To se slažu i oni koji su na vlasti i oni koji bi da ih zamene. Jedni zbog toga najavljuju rekonstrukciju vlade dok drugi pričaju o smanjenju broja mesta u parlamentu. Po svoj prilici, rekonstrukcija je najverovatnija i to relativno skoro. Nisam siguran da prepoznajem metode uštede u najavljenoj rekonstrukciji. Manji broj ministara i nikakve suštinske promene u upravi? Jedan hrvatski kolega je prošle nedelje gostujući u noćnom dnevniku HRT rekao da je najavljena rekonstrukcija hrvatske vlade „samo kozmetička promena" zbog toga što je ostala samo još jedna godina mandata i premalo vremena da se bilo kakva promena oseti. I naša vlada ima nešto više od godinu dana mandata. A ima i onih ministara, ne baš popularnih kod glasača, kojih se treba osloboditi.

Raspisalo izbore. Eto, kažu, kad im je vreme. I počinje ono što se naziva kampanjom. Razlikuje se od onog pre toga i posle izbora samo po tome što se tako zove. Ima još nekih detalja ali za ovih dvadeset godina i nekoliko meseci videli smo ih sve. Opozicija će prvenstveno dokazivati da su oni drugi gori, vlast takođe a zajedničko će im biti da niko nije na vlasti. Retki su primeri kada je vlast potpuno preuzimala odgovornost za stanje u zemlji i retko kada je opozicija najavljivala šta će da radi*. I u medijima , kažu bez veze sa izborima, će se pojavljivati priče kako država nije uradila ovo ili radi ono. I, interesantna je teorija zlih jezika, sve te priče, naročito negativne plasiraju ili zataškavaju pojedinci iz vlasti kako bi opanjkali konkurente iz stranke ili koalicije.

Eto dogodilo se i to. Vlada Srbije je i "zvanično" imenovala šefa tima za pregovore sa Prištinom. Ma kako sve to izgledalo danas, krajem januara 2011. godine, nešto se ipak pomera u tom odnosu. Mislim na odnos establišmenta u Beogradu i Prištini. Oni koji žive na Kosovu teško da to mogu osetiti. Naravno, Beograd smatra da je u prednosti, kao i Priština. Lingvističko-terminološke rasprave o tome da li se radi o "pregovorima" ili "razgovorima", da li su učesnici Beograd i Priština ili Kosovo i Srbija ili, pak, Srbi i Albanci, sva je prilika da će okupirati medije i političare u narednim nedeljama, možda i mesecima. Deluje kao da niko nije spreman da se uhvati u koštac sa pravim problemima. Onim koji muče ljude koji žive na pomenutoj teritoriji, severu i ostalim delovima Kosova.

Ove nedelje bi Komisija za kukuruz Ministarstva poljoprivrede trebalo da objavi prve rezultate svog rada. Želim da verujem da ti rezultati neće biti da su se sastali i da su doneli zaključak da treba raditi. Želim da verujem i da će članovima komisije prvi rezultati vanrednog inspekcijskog nadzora dati rezultate koji će moći da ih usmere na pravu stranu.

'Država' je rekla šta je imala o zagađenju kukuruza aflatoksinom - Različiti svetovi Srbije i očajna potreba za vođom.

Završili se izbori. Rezultati su uglavnom poznati . I nekome se sviđaju, nekome ne . Tako je uvek. Ali, svejedno, jedan rezultat je dobar. Mi smo pobedili. Zaista. Igor Brakus ima 1,4 odsto glasova osvojenih u Beogradu. Mediji kažu solidan rezultat. Mi kažemo pobeda. SVEjeDNO. Taj rezultat ostvaren je bez bilo kakve kampanje koja podrazumeva trošenje novca iz budžeta, odrekli smo ga se, bez spotova koji su platili tajkuni /sponzori. Naši tajkuni imaju ideje, novac nije njihovo bogatstvo.

Taj rezultat ostvaren je samo na osnovu toga što su l judi prepoznali Građanski pokret JESTE SVEjeDNO. I pored toga što su mediji ignorisali naše postojanje i one koji su bili konkurenti nazivali 'ozbiljnim' kandidatima. Vreme je za istoriju. Potrebno je pisati je od samog početka. Ako se bude pisala po sećanjima neće biti autentična. A onda postaje svejedno. Samo još jedna knjižurina koju niko ne čita.

‘Ako šank nema šipku na koju se osloni noga , to je samo pregrada koja odvaja čoveka koji služi piće od ostatka lokala'
Beogradski filosof i moj kum I.P.

100 godina

Kada me je drugar Darko pozvao da vidim sjajan bend iz Zagreba u Božidarcu nisam očekivao mnogo toga . Od tog benda kome sam posle telefonskog razgovora zboravio ime . Bio sam srećan što ću videti i čuti Darka (svirao

Hoće li biti tog rata?
Ma jok. Daj još jednu.
(citat iz najboljeg filma o ratovima na Balkanu devedesetih)