Koliko psovki treba izreći da bi se opisali „osećaji" kojima nas oni koji se predstavljaju kao Srbija svakodnevno zasipaju? I to su ljudi koji promovišu optimizam. I to su ljudi koji nas ubeđuju da smo retardirani zbog toga što ne razumemo njihove vizije. To su ljudi koji nas ubeđuju da su u pravu..

Ne znam da li je to bilo ovih dana , ali Bob Dilan je svirao na stadionu Galenike u Zemunu , Zvezda je bila na putu da osvoji Kup evropskih šampiona, ja sam još živeo u zabludi da ću kada izađem iz vojske sa kumom na Rodos na mesec dana. Pre nego krenem na fakultet.

Odmah na početku da priznam: Nemam pojma kakav efekat proizvodi prava eksplozija prave petarde u pravoj kesi sa fekalijama, ali mogu da pretpostavim. Lično sam nekoliko puta upaljenu petardu ubacio u kesu sa đubretom. Ako je efekat sličan, svi u okoline te kese su ušljiskani. Baš onako..., gadno. I sada, efekat eksplozije u toj kesi je isti kao ono što se dogodilo onima koji su gledali vesti juče, čitali novine ili jednostavno živeli u Srbiji. Nekima smeta, neki ni ne primećuju, a smrdi do neba i nazad. Kesa su granice, fekalije ono što se taloži, a petarda je ono što ne entitet nazvan državom uradio.

Sretoh pre neki dan u troli drugara iz „onih" dana. Posle kratkog „pitanja" o porodicama počeli smo da „bistrimo" politiku. Ja sam kao neki novinar te se bavim politikom, a on je savetnik jednog "opozicionog" političara. Kao i svaki politički savetnik potpuno se slaže sa činjenicom da su sve političke partije iste, osim njegove, naravno. Na njegovu žalost izuzetka nema. Meni nekako dođe sve ravno. Isti su. Ekipa iz iste kafane.

Juče se nekako pojavila informacija da je Venecijanska komisija zaključila da su predlozi vlasti u Srbiji za promene zakona o izboru narodnih poslanika „u suprotnosti sa demokratskim principima". Isto tako rekoše i da nedostaje političke volje. Beograd je odgovorio. Usmeno kroz predsednicu skupštine da ta, politička, volja postoji za neke stvari a za neke ne.

Može se to prevesti na neki od razumljivijih jezika. Recimo srpski, a može i na srpsko-hrvatski.Volja postoji samo pod sledećim uslovima: Da partije nastave da vladaju u Srbiji, da se građani ne pitaju za koga su glasali, da možemo pobediti na sledećim izborima.

Najbolji način da se preživi kafanska tuča, ako niste uključeni u inicijativni odbor iste, je da se dohvati stolica i probije put ka vratima. Ne deluje kao neki posebno demokratski i građanski postupak ali, radi.

Sve prolazi. Ljudi su sad tu, pa posle nisu. Jednima smo se zaklinjali, druge uzdizali, treće sanjali, neke od blata pravili, zablude slušali ... .

"Žestoke borbe danas samo bi ojačale vlast i mislim da to razume i (lider SNS) Tomislav Nikolić. Ako imate miran miting, održite govor i raziđete se, to može da ima efekat ukoliko imate program."

Dragoljub Mićunović 09.03.2011.

Lične istorije su kao galerija. Šarenije slike na početku a kasnije one, možda zbog naših izbora, možda zbog okruženja, možda zbog kolektivnog uma i sećanja, gube boje ili odlaze u sive crne i neke grozne nijanse braon boje. U snovima, ili košmarima viđamo ih često. Na javi hoćemo da ih zaboravimo. Čak smo i ljuti na one koji nas podsećaju na te slike bez boje. Umemo da, te slike, nazovemo detaljima.

Država u kojoj sam nekada živeo bila je mediteranska. Imali smo čak i Mediteranske igre na kojima smo navijali za naše soportiste, sportaše i momčadi i muške i ženske...Sada živim u državi koja baš i nije mediteranska. Nisam se ja nešto daleko selio (10-15 kilmetara u nekoliko pravaca) samo se država malo smanjila, promenila nekoliko imena i izgubila izlazak na more i Mediteran. Osim ako se ne računa ona malo nategnuta teorija o Dunavu kao majci (ili makar ujaku) Mediterana.