Polako se spustam niz koziju stazu koja vodi do sela. Mislim svoje misli. Prvo mislim o tome da me ledja vise ne bole i da bih mogao da ponovo pocnem da trcim duze ture. Onda razmisljam o plazama koje bih jos voleo da vidim dok sam ovde, onda o Mesecu mislim. O tome kakav mu je izraz lica bio pre neki dan dok se pomracivao. Onda dugo ne mislim nista. Samo hodam na dole. Kod prvih kuca cujem nekog da peva. Vidim starca u beloj majci bez rukava. Sedi na terasi, svira violinu i peva. Onda primetim da je tu i zena. Stojim tako neko vreme, slusam straca koji savrseno peva i kada se pesma zavrsi

" Since God knows everything and since God is within me, I don't need to know anything at all...."

To mi je rekao gospodin Preston. A, to isto je on sebi rekao pre 20-ak godina i prestao da radi, ostavio zenu i decu (dva sina, imali su tada oko 20-ak godina), sredio je prethodno sve svoje finansije - bio je uspesan poslovni covek (Afro-Amerikanac) i lutao je jedno 5 godina po Floridi pokusavajuci da postane iscelitelj. Ipak, nije mogao da isceljuje druge i konacno je odlucio da mozda pomogne sam sebi. Nekako u to vreme ga je pronasla zena i vratila ga kuci u Baltimor. Tako, poslednjih

Stizem prvi ispred Kapitola. Pada slaba kisa. Uskoro dolazi i Elena. Osisala je kosu i ofarbala se u plavo. Pita me za prijatelja sa kojim sam ovde bio pre nekoliko godina i koga je tada volela. Kazem joj da se on u medjuvremenu ozenio i da je sretan. Sapuce da se brinula da li je ostao ziv posle americkog bombardovanja Srbije. Onda cutimo neko vreme i cekamo Danais. Ona kasni skoro pola sata.

Konacno stize. Crna suknja, crni sako, sandale. Izgleda odlicno. Pravda se da je gledala drugi set odbojkaske utakmice Kube i Jugoslavije i predlaze da prvo idemo do Ernesta da pogledamo prenos

Moja cerka, Kamala (19 godina) rodjena je u Njujorku gde zivi i studira. Sad mi bas salje ovaj sms :

 " Ja ne znam sta je sa mnom, kad god citam o tome kako je Obama pobedio, placem kao malo dete,

ali mislim - it's so amazing and beautiful...".

 Onda joj ja posaljem ovaj sms:

 " Pa, mozda verujes u to sto ljudi pricaju na tv-u ili pisu u novinama. Sacekaj da vidimo sta ce Obama da radi kao Predsednik. Bilo bi divno da i neke njegove buduce akcije mozemo da ispratimo suzama radosnicama. Sta mislis o tome ? "

 I dobijem ovaj odgovor :

 "

Sedim danas za radnim stolom i dremam. Zvoni telefon, javljam se i dobijam obavestenje od prijatnog zenskog glasa da je u pitanju anketa "Stratedzik marketinga" o tome koliko su zene iz raznih (javnih) profesija poznate u nasem drustvu. Nabrajala mi je imena od kojih nijedno nisam prepoznao. Konacno cuh i nekoliko (dva-tri) imena zena koje sam uspeo da identifikujem (Jasna Sekaric , Ana Ivanovic...), a onda do kraja ankete vise nijedno ime nisam prepoznao. Zena koja me je ispitivala kao da mi se malo podsmevala zbog ovakvog neznanja. Onda me je pitala za strucnu spremu, obrazovanje,

Braco i sestre blogeri, 

Imam sestrica u Spaniji. U Barceloni. Pre par godina mi je predlozio da mi svake nedelje kupuje listic jedne od evropskih lutrija u vrednosti od 2 evra po kombinacji brojeva koje izaberem. Slozio sam se i dao mu dve kombinacije od po 6 brojeva.  Danas mi je javio da je jedna od ovih kombinacija juce izvucena. Izgleda kao da ne moram vise da brinem da li ce biti novca za ovo ili za ono. Super, zaista.